Ако сте играли видео-игру The Last of Us или гледали неку од недавних ТВ адаптација, позната вам је мутирана гљивица која инфицира већину човечанства. Иако нам тренутно не прети таква апокалипса попут, научници су недавно открили да би се с глобалним отопљењем могле развити патогене гљивице које боље подносе топлозу у нашем телу. Патогени су они микроорганизми (бактерије, гљивице, вируси итд.) који узрокују болест код људи. Наиме, управо нас телесна топлота штити од оваквих претњи, па би развојем отпорнијих гљивица могло доћи и до озбиљнијих обољења
„Овде се не ради о заразној болести, ми не преносимо гљивице једни другима, већ стално удишемо њихове споре. Наш имунолошки систем се тренутно може с њима борити”, рекла је молекуларна генетичарка Асија Гуза с Медицинског факултета Дјук универзитета у Северној Kаролини. Она и колеге су детаљно проучили патогену гљивицу Cryptococcus deneoformans и посматрали како реагује на промену температуре у лабораторијским условима (повисили су температуру са 30 на 37 степени Целзијуса). Открили су да је топлотни стрес знатно променио њихову генетску структуру.
Прецизније, забележено је више активности међу покретним генетичким елементима, сегментима ДНК који могу мењати места у геному. Уочили да на вишој температури покретни генетички елементи код гљивице постају до пет пута активнији. Иако ти сегменти генома непосредно не стварају протеине, они могу утицати на функционисање других гена, пише Science Alert. Научници су посебну пажњу усмерили на три таква покретна делића: Т1, Тcn12 и Cnl1. Како су се кретали у гену и геному упућује на то да би могли променити начин на који су гени кодирани и појачати отпорност на лекове. Треба напоменути да за сада није сасвим јасно који би могао бити крајњи резултат повећане активности. Истраживачи су затим спровели тестове на мишевима, где је активност покретних елемената била још израженија. Сматрају да је томе придонео боравак у телу.
„Сва 3 транспонибилна елемента мобилисала су се у геному гљивице за само 10 дана од заразе мишева. Ови покретни елементи вероватно придоносе прилађивањз околини и током инфекције. То би се могло догодити чак и брже јер топлотни стрес убрзава настанак мутација”, истакла је поменута научница. Но, не треба одмах градити подземна склоништа у страху од апокалипсе. Ради се о раној фази истраживања и оно није за сада спроведено на људима. Додатно, споре гљивица су углавном веће од вируса па би мере опреза, попут ношења маски, биле делотворније. Студија је само показала да више температуре покрећу брже генетске промене код C. deneoformans и да би опасне гљивице с глобалним отопљењем могле еволуирати брже него што смо мислили. Истраживање под именом Genome-wide analysis of heat stress-stimulated transposon mobility in the human fungal pathogen Cryptococcus deneoformans објављено је часопису PNAS.
(Индекс)
