ГЛУПЉИ ЗБОГ ЗАГАЂЕЊА

Од почетка деведесетих година прошлог века до данас – коефицијент интелигенције почео је да опада широм развијеног света.

 Овај тренд први су приметили норвешки научници који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. године. Подаци из прошлог века већином су били у складу са Флиновим ефектом, али средином деведесетих он је нестао и коефицијент интелигенције почео је да опада.

Уследиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом и података из Уједињеног Краљевства, које је прикупио сам Флин.

Према студији из 2009. године – просечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода у периоду између 1980. и 2008. године, преноси „Б92”. Једнако важни за развој интелигенције су спољни фактори –  окружење у којем одрастамо, исхрана, то колико смо често болесни, подстицајна и стимулативна околина, као и бројни други фактори. Интелигенција може да се упореди са висином.

Џејмс Флин (Википедија)

Током прошлог века генерације су такође расле све више и више, па је и просечна висина расла. Иако се гени за висину нису мењали, као ни за интелигенцију, деца су одрастала у све здравијем окружењу, са све мање заразних болести, са све бољом исхраном и са све бољим образовањем.

Промене у друштву довеле су до другачијег испољавања гена, због којих смо постајали све виши и интелигентнији.

Контроверзни научник Ричард Лин велики је заговорник дисгенике, појма обратног од еугенике.

Према његовом мишљењу – до пада коефицијента интелигенције долази зато што људи с нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више деце.

Лин за пад интелигенције окривљује и имигранте из земаља у којима је просечан коефицијент интелигенције нижи него у земљама у којима је опажен пад, попут Британије, Норвешке и Данске, али најновија норвешка студија оповргла је његове тврдње, указујући на врло уверљиве аргументе да су и Флинов ефекат и његов преокрет – условљени факторима животне средине.

Норвешки научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг проучавали су коефицијент интелигенције и у појединачним породицама – између браће и сестара који припадају различитим генерацијама, и открили су да промена Флиновог ефекта погађа и породице, а не само просек целе популације. Примера ради, брат и сестра рођени после 1990. године, између којих је десет година разлике, имаће у просеку између пола и два бода разлике, а млађе дете ће имати мањи коефицијент интелигенције.

Норвешки научници проучили су и елиминисали све друге могућности, попут већег броја деце рођене у породицама чији родитељи имају просечан или нижи коефицијент, или утицаја миграција, за који су закључили да је занемарљив.

Интелигенција млађих генерација пада око два бода сваких десет година, и нису криви ни дисгеника, ни мигранти, већ се тај пад примећује у свакој просечној породици.

Једино преостало објашњење јесте да постоји нешто у средини у модерном друштву што децу спутава у развоју. Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младих стагнирала или да је, дословно – заглупела. Изражава и забринутост зато што се култура младих данас фокусира примарно на мобилне телефоне, рачунаре и видео-игре, уместо на читање и разговоре.

Светска здравствена организација има још једно једноставније објашњење – пораст загађења ваздуха.

 Загађење ваздуха је данас глобално, а процењује се да пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90 одсто светске популације. Глобално загађење могло би да буде одговорно за успоравање и заустављање развоја младих.

(Извор Спутњик)