Птице грабљивице су освојиле сваки део света. Оне не само што лете већ и лове онако како ниједна животиња не може. У чему је њихова тајна? Три важне особине их разликују од других птица: снага, покретљивост и изузетна брзина.
Открићемо физиолошка и анатомска прилагођавања која грабљивицама омогућавају да владају небом. Почећемо од њихове снаге. Грабљивице се од других птица разликују по избору плена. Ту су велики кичмењаци који могу бити и тежи од саме птице.
Белоглави орао
Снага им је потребна и да би уловиле плен и да би га носиле. Да би га уловиле, грабљивице морају сву своју снагу да усмере у један део тела ‒ у своје канџе. Сачињене су од кератина, као људски нокти, али грађа их чини много снажнијим. Највеће могу бити дуге скоро седам сантиметара, колико и медвеђе канџе.
Држање плена захтева велику снагу.
Закривљене канџе су попут удица. Јастучићи
на ногама осетљиви на притисак говоре
птицама када да прсте с канџама савију.
Код сваке врсте прилагођене су плену. Канџе белоглавог орла савршене су за хватање рибе. Сваке године на пацифичку обалу Северне Америке милиони лососа се враћају ради мрешћења. Белоглави орао може да улови рибу од чак шест килограма.
Канџе као удице
Међутим, држање плена захтева велику снагу. Закривљене канџе су попут удица. Јастучићи на ногама осетљиви на притисак говоре птицама када да прсте с канџама савију. Спикуле, иглице на доњем делу стопала, помажу им да лакше држе клизави плен. Кад га чврсто зграбе, канџе се затворе. За то користе тетиве ногу. Оне су у заштитним наборима. И канџе и набори на површини имају мале бразде. Кад се мишићи згрче, два низа зуба се преплету попут зупчаника затварајући канџе. Орао може да одржи огроман притисак на канџама, чак и кад су ножни мишићи опуштени.
Канџе су веома важне за птице грабљивице кад лове на копну. Кад галапагоски соко улови морску игуану, она ће му тешко умаћи. Грабљивице понекад ноге користе да би угушиле плен.
Неки орлови имају више од седам
стотина пера која су заједно тешка
мање од килограм, а скелет им је још лакши.
Крила су им грађена за највећи потисак.
Количину енергије која је птици потребна за лет одређује оптерећење крила. Велика, моћна крила и лако тело омогућавају птици да носи већи терет. Најснажније птице грабљивице су орлови. Неки орлови имају више од седам стотина пера која су заједно тешка мање од килограм, а скелет им је још лакши. Крила су им грађена за највећи потисак. Код сурог орла су широка и дуга. Распон им је већи од два метра.
Захваљујући дугим и широким крилима и лаком телу, орлови могу да носе тежак терет током лета. Они лове највећи плен од свих птица грабљивица. У европским планинама, сури орлови претражују литице ради оброка као што је млади алпски козорог или дивокоза. Млада дивокоза може да буде много тежа од самог орла.
Реп као кормило
Али неке птице грабљивице не ослањају се само на снагу. Маневрисање кроз дрвеће у потрази за брзим и вештим пленом захтева окретност и брзину. Јастреб има и једно и друго. За његову способност да избегне препреке при великој брзини заслужна је грађа крила. Јастреб има релативно мали распон крила, свега око један метар, што је савршено за мале просторе и брзе реакције. Таква крила се брже покрећу. Оно што су изгубила у дужини, крила су надокнадила својом ширином стварајући велики потисак при сваком лепету.
Грабљивице имају најбољи вид од свих
птица. Тешко је и замислити како оне
виде свет, али да су наше очи једнако
велике као њихове, сразмерно нашој
лобањи, биле би велике као поморанџе.
Дуг реп је као кормило којим јастреб брзо мења правац летења. Ноге истури напред а крила сасвим савије. У ваздуху га држи реп. Попуњавајући простор, реп се шири попут трећег крила дајући потисак и у најскученијем простору. Право је чудо што јастреб ово чини не испуштајући из вида свој плен.
Грабљивице имају најбољи вид од свих птица. Тешко је и замислити како оне виде свет, али да су наше очи једнако велике као њихове, сразмерно нашој лобањи, биле би велике као поморанџе. Али није важна само величина, већ и оштрина. Резолуција ока птице грабљивице је већа од наше јер оне имају више рецептора.
Многе грабљивице имају их више од пола милиона по квадратном милиметру у мрежњачи. То је двапут више од људског ока. Ми имамо једну мрежњачу по оку, а птице грабљивице две. То је део ока где се слика најбоље види. Мрежњача, која је код птица окренута напред, користи се за гледање на близину. Поља се преклапају како би птица добила бинокуларни вид, какав је наш. Други пар мрежњача, постављен на 45 степени, користи се за гледање на даљину.
Трећи капак на оку
Ова три поља гледања омогућавају грабљивици да се усредсреди на три ствари одједном. Сматра се да ова прилагођавања омогућавају јастребу да поглед фиксира на плен и на препреке на путу.
Јастреб
Због брзог летења кроз оштре гране, јастребове очи су у великој опасности. За заштиту му служи трећи капак ‒ трепћућа мембрана. Имају га све птице. Зато су им очи влажне и заштићене од спољних утицаја. Код већине птица мембрана је непрозирна, а код јастреба је скоро провидна. Чак и кад је затворена, птица кроз њу може да види препреке на путу. Ипак, потребна је још једна прилагођеност како би очи фиксирао на плен. Задржавање очију непокретним током маневрисања од највеће је важности за ове хитре ловце.
Пошто могу да задрже сталну фокусираност на плен, птице савршено функционишу при брзинама о којима ми можемо само да сањамо. Замислите да протурите главу кроз прозор аутомобила, окренете лице према ветру и покушате нормално да дишете при брзини од триста километара на сат. Будимо искрени, то је немогуће, али птице грабљивице то могу. Брзина је веома важна за хватање неопрезног плена.
Ипак, брз лет захтева огромне количине енергије и стога више кисеоника. То им омогућава необичан систем органа за дисање. Он чини више од једне петине тела птице и седам пута је ефикаснији од нашег.
За разлику од својих рођака орла и јастреба, соколови имају дуга, танка и шиљата крила. Ова аеродинамична грађа значи мањи отпор и већу брзину летења. Нова немачка истраживања откривају да у време кад соко понире и кад би отпор могао бити проблем, пера мењају положај на месту појаве отпора. Она реагују на проток ваздуха преко површине крила. Ако отпор почне да се јавља, пера на крилима ће се аутоматски подићи прилагођавајући ток ваздуха како би се добила максимална брзина и ухватио плен. Тако је соко у предности у односу на плен и своје рођаке грабљивице.
(Тања Чанић Млађеновић, РТС)
