Новооткривени фосил утиче на процене порекла гуштера и змија, који су колективно називају љускаши, а и на претпоставке у вези с њиховом еволуцијом. Ново откриће упућује на то да гуштери постоје 35 милиона година дуже него што се раније сматрало, пише BBC. Универзитет Бристол је компјутерском томографијом анализирао фосил гмизавца који се деценијама чува у складишту Природословног музеја у Лондону. Анализа је показала да је непознати гмизавац блиско повезан са савременим гуштерима.
Др Дејвид Вајтсајд, који је предводио истраживање, казао је да ће фосил вероватно постати један од најважнијих који су пронађени у последњих неколико десетлећа. Сматрало се да гуштери потичу из раздобља средње јуре, но нови налаз сугерише да су живели и у раздобљу касног тријаса (пре 237-201 милиона година). Истраживачки тим је речени фосил назвао Cryptovaranoides microlanius, што значи „мали месар” а то се односи на његову чељуст која је препуна оштрих зуба.
(Зимо)
