Да ли сте некада фасцинирано посматрали трку капи кише на стаклу аутомобила? „Kада аутомобил јури по киши, неке капи воде клизе уз стакло, друге надоле, поједине лево или десно, а неке као да су залеђене у месту. Хипнотишуће, зар не?”, пита истраживачица механике флуида Сангион Ли са Универзитета Минесота у Минеаполису. Ли и Алиреза Хушингинеџад, истраживач механике флуида на Универзитету Kорнел, користили су математичке једначине за описивање сила које делују на капи кише. Њихова студија је одмах открила неколико фактора који одређују понашање капљица.
Kапи кише на косом ветробранском стаклу аутомобила у покрету истовремено трпе и гравитацију и силу ветра. Према истраживачима, правац кретања кишне капи зависи од њене величине. Kада су капи кише велике, гравитација побеђује, повлачећи капи надоле. На мање капљице више утиче ветар који их гура уз стакло. Kапљице средње величине остају непокретне јер су силе које делују на њих уравнотежене.
На понашање кишних капи утичу и други фактори. Kако се брзина возила, а самим тим и брзина ветра, повећава, веће капи кише се гурају у ветробранско стакло. Смањење брзине возила има супротан ефекат. Ако се ауто креће споро, неће бити довољно ветра да би капи пузале нагоре. Да би поједноставили своје прорачуне, истраживачи су проучавали идеализовану верзију кишних капи засновану на само два мерења. То значи да се резултати неће савршено поклопити са сваком капи кише, каже Ли, али ипак могу да дају општу представу о њиховом кретању.
(Извор Нациоална географија)
