Гдегод да живе, медведи успешно налазе најквалитетнију храну а та вештина се заснива на три кључна фактора: изузетна анатомија, фантастична интелигенција и невероватна физиологија.
Џунгле су места с најразноврснијим биљним и животињским светом, богати екосистеми у којима све ври од живота. Уснати медведи вешто проналазе храну на тлу.
Уснати
У густим андским шумама у облацима, тешко се стиже до најбоље хране, али то не представља проблем јединој јужноамеричкој врсти медведа ‒ медведу наочару. На дрвеће их маме бромелије, које се налазе на висини од петнаест метара. Високо дрвеће са богатим крошњама има више бромелија, па је боље да се што више попну.
Август означава почетак најбогатије гозбе
на најнеобичнијем месту – на врховима
Стеновитих планина и висини већој
одтри хиљаде метара.
Специфична грађа им омогућава и такве подухвате. Предње шапе имају увећану зглобну кост која служи као закржљали палац и помаже пењачу да се држи за гране. У односу на своју величину, медведи наочари имају веће виличне мишиће од свих медведа, а зуби су учвршћени са три корена уместо са два.
Наочар
Тропски медведи имају карактеристичну анатомију која им омогућава да се дочепају најквалитетније хране на најнеприступачнијим местима. У клими са сменом годишњих доба, количина хране је условљена добом године. Да би преживели периоде обиља и пустоши, медведима је потребно нешто више од физичке прилагођености. Потребна им је интелигенција.
Гризлији имају невероватну способност да предвиде смену годишњих доба. Од свеже траве у пролеће ‒ до шкољки и бобица лети ‒ медведи тачно знају када и где да нађу најбољу храну. Август означава почетак најбогатије гозбе на најнеобичнијем месту – на врховима Стеновитих планина и висини већој од три хиљаде метара.
Када дође зима, метаболизам медведа се прилагођава како би животиња преживела без хране па зато пада у зимски сан. Средином јануара, температура се спусти и на минус двадесет степени, али испод залеђене површине, у свом брлогу, температура гризлијевог тела је око 35 степени. Знатне резерве масноће које је нагомилао током лета служе за стварање топлоте. Током сна, медвед не једе, не мокри и нема столицу. Уместо тога, рециклира азот, који би иначе избацио, и користи га за обнову ослабљених мишића.
Захваљујући овом вишемесечном непрекидном процесу, медвед из брлога излази у кондицији, здрав и спреман да се поново храни у пролеће.
Необично је и то што ће неке женке током зимског сна на свет донети младунце.Арктик је велика ледена дивљина која се простире на петнаест милиона квадратних километара. Температура се спушта и до минус педесет степени а сунце не излази пет дугих месеци. Тек малобројни сисари могу поднети такву зимску пустош.
Прелазећи велике раздаљине и не обазирући
се много на околину, он има невероватну
способност да нађе храну. Ове животиње
имају најмоћније чуло њуха у животињском
царству и могу да нањуше плен удаљен
тридесет километара.
Ипак, захваљујући чулима, физиологији и анатомији, једна врста медведа је њен суверени владар.Тежак седам стотина килограма, поларни медвед је највећи представник медвеђе врсте с највећим енергетским потребама.
Прелазећи велике раздаљине и не обазирући се много на околину, он има невероватну способност да нађе храну. Ове животиње имају најмоћније чуло њуха у животињском царству и могу да нањуше плен удаљен тридесет километара. Чак препознају и оно што се крије испод леда.
Поларни медведи су најкрволочнији од свих медведа, али они не прождиру месо. Варење меса би довело до нагомилавања азота, а да би га се ослободили, морали би да пију воду. Једини доступни облик слатке воде је снег, а кад би га уносили, снизила би им се температура тела. Зато се усредсређују на енергијом богато сало, које искористе и до 97%. Развили су се тако да буду гојазни и да им то уопште не смета.
Без сунчеве топлоте, тешко је одржати телесну температуру од 37 степени. Густо медвеђе крзно свакако у томе игра кључну улогу. Са хиљаду шестсто длака по квадратном центиметру, оно пружа сјајну изолацију. Недавна истраживања су открила да боја крзна, заправо недостатак боје, чува топлоту тела.
Свака бела длака је шупља и провидна. Пошто нема пигмента који би упио боју, длаке рефлектују читав спектар светлости, па и невидљиве таласне дужине попут инфрацрвеног зрачења, односно топлоте. Топло тело белог медведа испушта инфрацрвене таласе који се исијавају са површине коже. Та драгоцена топлота би се могла изгубити због временских прилика, али кад таласи падну на длаку, одбијају се право на тамну медвеђу кожу како би се поново апсорбовали.
Пошто хране нема довољно, медведи рециклирају азот како би сачували мишиће, као што чине гризлији. Разлика је у томе што током хибернације поларни медведи остају будни. Ако се деси да налете на плен, како год мали био, прекидају хибернацијски процес рециклирања да би унели нове хранљиве материје и нову енергију. Изгледа да је ова хибернација на ногама јединствена за беле медведе, али њен механизам још није потпуно објашњен.
(Тања Чанић Млађеновић, РТС)
