Могу ли биљке да мисле? Kопнене су еволуирале пре 450 милијуна година, а трава је почела да расте тек пре 40 милиона година. У том раздобљу развиле су неке невероватне особине, а један од њих упућује на својеврсни примитивни мозак? Управо то су установили на Универзитету Бирмингем, иако ни издалека на подсећа на животињски, а камоли људски.
Наиме, то су две групе ћелија које се понашавају као нека врста заповедног средишта и одлучују о животном циклусу биљке. Најбитније је то што оне покрећу клијање, а то је процес који мора бити пажљиво усмераван да би се избегло прерано појављивање изданка на површини. Препознате су у ембрионима мале цветајуће биљке арабидопсис: једне стишавају семење да остане успавано, а друге подстичу клијање. И замислите: међусобно се споразумевају посредством хормона, слично нервима у мозгу! Дакле, ове ћелије процењују услове у околини и одлучују када је најпогодније време клијања.
А зашто постоје две врсте ћелија? Научници сматрају да су неопходна два различита налаза или, слободно речено, мишљења, а клијање започиње тек када се они усагласе. Иако биљке технички немају мозак, понекад се понашају као да га имају.
