Kad su u stresu zbog opasnosti, same počnu da ga luče.
Čim nas počne boleti glava, mnogi od posegnu za lekovima protiv bolova. Čini se da biljke slično postupaju – kad su pod stresom zbog neke opasnosti, one proizvode vlastiti aspirin.Novo istraživanje je pobliže proučilo ovaj zanimljivi mehanizam samoodbran i način regulacije proizvodnje aktivnog metabolita aspirina – salicilne kiseline. Dok su ljudi stolećima koristili salicilnu kiselinu kao lek za bol i upalu, kod biljaka ona igra važnu ulogu u signalizaciji, regulaciji i odbrani od patogena.
Biljke je proizvode u hloroplastima (sićušne zelene organele u kojima se odvija fotosinteza), obično u toku za stresnih situacija, piše Science Alert. „To je kao da biljke koriste lekove protiv bolova, baš kao i mi”, rekla je biološkinja Vilhelmina van de Ven sa Univerziteta Kalifornija u Riversajdu (UCR). Da bi bolje razumeli složeni lanac reakcija koje izvode kad su pod stresom, Van de Ven i kolege sproveli su biohemijske analize na biljkama koje su mutirane na taj način da se blokiraju učinci ključnih puteva signaliziranja stresa.Stresovi u okolini u svim živim organizmima proizvode reaktivne oblike kiseonika (ROS). Primer za to su opekotine od sunca na koži ako smo predugo izloženi sunčevoj svetlosti bez upotrebe kreme za sunčanje.
U slučaju biljaka, stres nanose neki insekti, suša i previsoke temperature. Iako visoki iznosi ROS-a u biljkama mogu biti smrtonosni, manje količine imaju važnu sigurnosnu funkciju pa je ključna njihova regulacija. Naučnici su analizirali reakciju na stres biljke gušarke. Pratili su količine molekula MEcPP, koje se nakupljaju u biljci, a uzrokuju hemijsku reakciju i odgovor koji uključuje salicilnu kiselinu.Ovo znanje bi moglo pomoći da se u budućnosti modifikuju biljke da budu otpornije na opasnosti. Zna se da su biljke, kao i životinje, pod sve većim pritiskom klimatskih promena i nije jasno koliko će vrsta preživeti porast prosečnih temperatura. Istraživači navode da su analizirali reakciju na stresove, poput visoke temperature, prekomerne izloženosti sunčevoj svetlosti i nedostatka vode. Naime, ako su biljke u nevolji – onda smo i mi.
„Biljke čiste vazduh od ugljen-dioksida, prave hladovinu i osiguravaju stanište brojnim životinjama. Jako je važno raditi na njihovom očuvanju”, rekla je molekularna biohemičarka Katajun Deheš iz UCR-a.Istraživanje pod naslovom Reciprocity between a retrograde signal and a putative metalloprotease reconfigures plastidial metabolic and structural statesobjavljeno je u časopisu Science Advances.
(Ilustracija Jin-Zheng Wang/UCR)
(Indeks)
