МЕЂУ ИЗМЕЂУ

И БИЉКЕ ИШТУ АСПИРИН

Илустрација

Илустрација

Kад су у стресу због опасности, саме почну да га луче.

Чим нас почне болети глава, многи од посегну за лековима против болова. Чини се да биљке слично поступају – кад су под стресом због неке опасности, оне производе властити аспирин. Ново истраживање је поближе проучило овај занимљиви механизам самоодбран и начин регулације производње активног метаболита аспирина – салицилне киселине. Док су људи столећима користили салицилну киселину као лек за бол и упалу, код биљака она игра важну улогу у сигнализацији, регулацији и одбрани од патогена.

Биљке је производе у хлоропластима (сићушне зелене органеле у којима се одвија фотосинтеза), обично у току за стресних ситуација, пише Science Alert. То је као да биљке користе лекове против болова, баш као и ми”, рекла је биолошкиња Вилхелмина ван де Вен са Универзитета Kалифорнија у Риверсајду (UCR). Да би боље разумели сложени ланац реакција које изводе кад су под стресом, Ван де Вен и колеге спровели су биохемијске анализе на биљкама које су мутиране на тај начин да се блокирају учинци кључних путева сигнализирања стреса. Стресови у околини у свим живим организмима производе реактивне облике кисеоника (ROS). Пример за то су опекотине од сунца на кожи ако смо предуго изложени сунчевој светлости без употребе креме за сунчање.

У случају биљака, стрес наносе неки инсекти, суша и превисоке температуре. Иако високи износи ROS-а у биљкама могу бити смртоносни, мање количине имају важну сигурносну функцију па је кључна њихова регулација. Научници су анализирали реакцију на стрес биљке гушарке. Пратили су количине молекула MEcPP, које се накупљају у биљци, а узрокују хемијску реакцију и одговор који укључује салицилну киселину. Ово знање би могло помоћи да се у будућности модификују биљке да буду отпорније на опасности. Зна се да су биљке, као и животиње, под све већим притиском климатских промена и није јасно колико ће врста преживети пораст просечних температура. Истраживачи наводе да су анализирали реакцију на стресове, попут високе температуре, прекомерне изложености сунчевој светлости и недостатка воде. Наиме, ако су биљке у невољи – онда смо и ми.

„Биљке чисте ваздух од угљен-диоксида, праве хладовину и осигуравају станиште бројним животињама. Јако је важно радити на њиховом очувању”, рекла је молекуларна биохемичарка Kатајун Дехеш из UCR-а. Истраживање под насловом  Reciprocity between a retrograde signal and a putative metalloprotease reconfigures plastidial metabolic and structural states објављено је у часопису Science Advances.

(Илустрација Jin-Zheng Wang/UCR)

(Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар