Нови начин мењања наследног кода омогућава исправљање 89 одсто грешака које у њему могу да настану, а које доводе до различитих болести и дефеката.
Технологију, названу „прајм едитинг” (prime editing), стручњаци описују као „процесор генетских речи” који омогућава прецизно преправљање генетског кода. Алатка је већ коришћена у исправљању штетних мутацију у лабораторији, укључујући оне попут српасте анемије. Тим из Института Брод (Broad Institute) наводи да је технологија веома „прилагодљива и прецизна”, али и истиче да је њено истраживање тек почело.
Илустрација (Пиксабеј)
„Прајм едитинг” је најновији напредак на пољу едитовања генетског материјала, који служи као књига упутстава за градњу и функционисање наших тела. Могућност да се мења ДНК путем генетског преправљања већ трансформише научно истраживање. Техника већ даје велике резултате и има потенцијал да донесе револуцију у медицини, али и поставља морална и етичка питања.
Према речима др Дејвида Лиуа, „прајм едитинг” је као да притискате Ctrl-F на тастатури да пронађете слово или реченицу која вам треба, а онда са Ctrl-C копирате, а са Ctrl-V налепите нови текст
До сада је најнапреднија технологија на овом пољу била Crispr-Cas9, која је развијена пре само седам година. Путем ње се скенира ДНК и тражи се проблематично место на ланцу, где се нечим сличним попут микроскопских маказа сече ланац, чиме се ствара могућност преправљања ДНК. Иако веома напредна, технологија Crispr-Cas9 није увек савршено прецизна и ланци ДНК могу да буду пресечени на погрешном месту. То је и највећи проблем када је у питању њена шира примена у едицини.
Пиши, бриши
У студији, која је објављена у часопису Nature, „прајм едитинг” је коришћена да се беспрекорно прецизно убаце или обришу секције ДНК, али и да се исправе словне грешке у појединачним словима, којих има три милијарде у људском генетском коду. „Стручњаци са овом технологијом могу се сматрати процесорима речи, способни да претражују и циљају ДНК низове и прецизно их замене”, наводи доктор Дејвид Лиу.
Према његовим речима, „прајм едитинг” је као да притискате Ctrl-F на тастатури да пронађете слово или реченицу која вам треба, а онда са Ctrl-C копирате, а са Ctrl-V налепите нови текст. Технологија користи лабораторијски направљене секвенце генетског кода, које имају двојаку улогу. Прва, да се пронађе посебан део ДНК који се жели изменити, а друга садржи промене које се желе направити.
Илустрација (Пикасабеј)
Секвенце су упарене са ензимом (реверзна транскриптаза) који копира промене у ДНК низ. Нова технологија и алатка развијена је на биомедицинском и геномском истраживачком центру Института Брод.
Лапсус лингве
Градивни блокови ДНК су четири базе – аденин, цитозин, гуанин и тимин и означавају се почетним словима А, C, G, Т. Три милијарде ових слова чине читаво упутство за градњу и одржавање наших тела, али и најситније грешке на коду могу да изазову велике последице и доведу до озбиљних болести и дефеката.
Српаста анемија и Треј-Саксова болест само су нека од обољења која настају због грешке на генетском коду, а научници су путем „прајм едитинга” успели да исправе грешке у лабораторијским условима. Постоји око 75.000 разлитих мутација које могу да изазову болести. Лиу процењује да технологија „прајм едитинга” има потенцијал да исправи 89 одсто њих.
(Извор РТС)
