Научници су открили да постоје две врсте претеране дебљине: „Једна је опаснија”.
Ново истраживање поделило је претерану гојазност у две различите подврсте, од којих свака другачије утиче на функционисање тела. Ово откриће би могло резултирати персонализованом начину лечења овог стања. Тренутачно се превелика дебљина дијагностикује помоћу мерења индекса телесне масе (BMI), но истраживачи који су урадили ову студију сматрају да је овај приступ превише поједностављен и да може довести до погрешних процена због игнорисања индивидуалних биолошких варијација, пише Science Alert.
Према најновијем научном сазнању, једну подврсту карактериše већа маса масног ткива, а другу и више масноће и мања мишићна маса. Открили су, наиме, да је други тип повезан с већим ризиком од упалних процеса, а то повећава вероватноћу појаве рака и других обољења. Шта је то претерана гојазност? „Први пут видимо да постоје најмање две различите метаболичке подврсте телесне дебљине, свака са својим физиолошким и молекуларним одликама које утичу на здравље. Ако се ови налази спроведу у клинички употребљив тест, то би могло помоћи лекарима у пружању прецизније неге пацијената”, рекао је генетичар Џеј Ендру Посписилик из Института Вен Ендел у Мичигену.
Научници су проучили податке 153 пара близанаца које је прикупио истраживачки пројекат TwinsUK и дошли до четири метаболичка подтипа који утичу на телесну масу: два су склона мршавости, а два гојазности. Резултате су затим проверили на лабораторијским мишевима, користећи оне који су били генетски идентични, одрасли у истом окружењу и јели исту количину хране. Подаци су показали да на телесну масу не утичу само исхрана, околина и генетско наслеђе.
Изгледа да делују и епигенетски маркери, односно модификације на молекулима ДНК који мењају начин експресије гена. Епигенетика је разлог зашто близанци са истом ДНК нису увек идентични. „Открића у лабораторији била су готово идентична анализи података близанаца. Опет смо видели два различита подтипа гојазности. На један, изгледа, утиче епигенетика”, објаснио је Посписилик.
Наиме, научници сматрају да другу врсту гојазности, повезану са упалним процесима, подстичу случајни процеси. Ови налази би се, такође, могли користити у проучавању необјашњиве фенотипске варијације (UPV), претпоставке да подоста утичу и чиниоци који не спадају у генетику или утицај околие. Истраживачи деценијама промишљају поменуту хипотезу, а ово истраживање показује да би епигенетика могла бити повезана сс UPV-ом.
Ако се два (или више) типа претеране дебљине потврде у будућим клиничким истраживањима, то значи да различити третмани, попут промене исхране или операције, могу имати различите учинке зависно од типа гојазности. Дакле, управо је настало једно потпуно ново поље проучавања. Истраживање насловљено Independent phenotypic plasticity axes define distinct obesity sub-types објављено је у часопису Nature Metabolism.
(Индекс)
