Научници су открили да се мождани „систем збрињавања отпада” може покренути након интензивне неуралне активности и да је можда могуће намерно укључити тај процес. Донедавно се сматрало да се мождани систем задужен за уклањање из можданих ћелија активира само у току спавања, амерички научници су открили да се то може догодити и након интензивне менталне вежбе. Лора Луис, доценткиња биомедицинског инжењерства са Универзитета Бостон (САД) и једна од ауторки студије, каже да наведено откриће даје примамљив наговештај да људи могу намерно избацити отпадне производе из својег мозга посматрањем интензивних визуелних подражаја. Студија је објављена у научном часопису PLoS Biology.
„Право изненађење било је што су истраживачи то уочили код будних људи”, сматра Едоардо Розарио де Натале са Универзитета Ексетер у Великој Британији, који није био укључен у студију. Систем за одлагање отпада у мозгу укључује цереброспиналну течност која се пумпа у мозак и испушта кроз мрежу финих цевчица званих глимфатични систем, откривен тек 2012. године. Истраживања на животињама сугеришу да цереброспинална текућина испире отпадне производе које производе мождане ћелије, укључујући штетна једињењакоји амогу бити укључена у Алцхајмерову болест и Паркинсонову болест, попут бета-амилоида и алфа-синуклеина.
Откако је глимфатски систем откривен, дошло је до читавог низа истраживања с циљем разумевања подстицања протока течности може помоћи у побољшању здравља мозга, али још није јасно како функционира код људи. Луис је са својим тимом искористила нову технику скенирања мозга, користећи постојеће уређаје за магнетску резонанцију, који наглашавају сваку текућину што је тек ушла у шупљину у дну главе. Она, иначе, отиче кроз поменути глимфатични систем.
Двадесет добровољаца замољено је да гледају екран на скенеру с приказом узорка за који се зна да узрокује високу активност мозга: трепераву црно-белу спиралну шаховску таблу. Екрн се палио и гасио у интервалима од 16 секунди око сат времена, уз кратке паузе између посматрања. Kада је узорак приказан, то је изазвало повећање протока крви у видне центре мозга, као што се очекивало. Чим се екран затамнио, проток крви се смањио, а проток течности у мозак се повећао.
Техника скенирања мозга није могла открити да ли је текућина отишла кроз глимфне судове, нити да ли је дошло до смањења отпадних твари у мозгу. То су питања с којима се тек треба позабавити у наредним истраживањима, истиче Розарио де Натале. И отвара нова врата. „Још је отворено питање иде ли течност директно у мождано ткиво или се задржава у дну главе. Али дефинитивно мислимо да има учинак на текућину у остатку мозга, истиче Стефание Вилијамс”, чланица истраивачког тима. Лора Луис, пак, додаје на крају да су науници сада веома заинтересовани да разумеју учинак тих промена у протоку течности и како се то укршта са здрављем мозга.
(Зимо)
