Naučnici su otkrili da se moždani „sistem zbrinjavanja otpada” može pokrenuti nakon intenzivne neuralne aktivnosti i da je možda moguće namerno uključiti taj proces. Donedavno se smatralo da se moždani sistem zadužen za uklanjanje iz moždanih ćelija aktivira samo u toku spavanja, američki naučnici su otkrili da se to može dogoditi i nakon intenzivne mentalne vežbe.Lora Luis, docentkinja biomedicinskog inženjerstva sa Univerziteta Boston (SAD) i jedna od autorki studije, kaže da navedeno otkriće daje primamljiv nagoveštaj da ljudi mogu namerno izbaciti otpadne proizvode iz svojeg mozga posmatranjem intenzivnih vizuelnih podražaja. Studija je objavljena u naučnom časopisu PLoS Biology.
„Pravo iznenađenje bilo je što su istraživači to uočili kod budnih ljudi”, smatra Edoardo Rozario de Natale sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u studiju. Sistem za odlaganje otpada u mozgu uključuje cerebrospinalnu tečnost koja se pumpa u mozak i ispušta kroz mrežu finih cevčica zvanih glimfatični sistem, otkriven tek 2012. godine. Istraživanja na životinjama sugerišu da cerebrospinalna tekućina ispire otpadne proizvode koje proizvode moždane ćelije, uključujući štetna jedinjenjakoji amogu biti uključena u Alchajmerovu bolest i Parkinsonovu bolest, poput beta-amiloida i alfa-sinukleina.
Otkako je glimfatski sistem otkriven, došlo je do čitavog niza istraživanja s ciljem razumevanja podsticanja protoka tečnosti može pomoći u poboljšanju zdravlja mozga, ali još nije jasno kako funkcionira kod ljudi.Luis je sa svojim timom iskoristila novu tehniku skeniranja mozga, koristeći postojeće uređaje za magnetsku rezonanciju, koji naglašavaju svaku tekućinu što je tek ušla u šupljinu u dnu glave. Ona, inače, otiče kroz pomenuti glimfatični sistem.
Dvadeset dobrovoljaca zamoljeno je da gledaju ekran na skeneru s prikazom uzorka za koji se zna da uzrokuje visoku aktivnost mozga: treperavu crno-belu spiralnu šahovsku tablu. Ekrn se palio i gasio u intervalima od 16 sekundi oko sat vremena, uz kratke pauze između posmatranja.Kada je uzorak prikazan, to je izazvalo povećanje protoka krvi u vidne centre mozga, kao što se očekivalo. Čim se ekran zatamnio, protok krvi se smanjio, a protok tečnosti u mozak se povećao.
Tehnika skeniranja mozga nije mogla otkriti da li je tekućina otišla kroz glimfne sudove, niti da li je došlo do smanjenja otpadnih tvari u mozgu. To su pitanja s kojima se tek treba pozabaviti u narednim istraživanjima, ističe Rozario de Natale. I otvara nova vrata. „Još je otvoreno pitanje ide li tečnost direktno u moždano tkivo ili se zadržava u dnu glave. Ali definitivno mislimo da ima učinak na tekućinu u ostatku mozga, ističe Stefanie Vilijams”, članica istraivačkog tima. Lora Luis, pak, dodaje na kraju da su naunici sadaveoma zainteresovani da razumeju učinak tih promena u protoku tečnosti i kako se to ukršta sa zdravljem mozga.
(Zimo)
