Професор на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету на Палама Милош Ковачевић рекао је да би свако од Срба који би пристао на признање „босанског језика” направио једну од највећих националних издаја у српској историји, јер би укинуо и Србе и српски језик у БиХ.
Он упозорава да Срби ни под каквим условима не смеју да прихвате „босански језик” као језик Бошњака ако желе да остану Срби и сачувају Републику Српску. Ковачевић за „Еуроблиц” наводи да је на лингвистичком плану „босански” само политичко име српског језика и наглашава да Срби као аутономан народ са аутономним језиком у БиХ не могу нити смеју да прихвате назив „босански језик”, с обзиром на то да се он не односи на језик бошњачког народа, него на језик свих становника БиХ.
Он наглашава да је без сумње „босански” највећа претња српском језику јер, како каже, назив „босански језик” подразумева садржај „језик БиХ” и тим садржајем покрива све конститутивне народе у БиХ.
„У саодносу назива за језик, једноземаљског
,босански’ и националног ,српски’ – босански је
нужно надређен, а српски би био само његова
национална варијанта”, каже Ковачевић.
Он истиче да агресивно наметање назива „босански језик” за Бошњаке значи редефинисање прошлости БиХ, посебно босанскохерцеговачке културне баштине, па Бошњаци почињу да фалсификују културну баштину БиХ, додајући да нису ретке тврдње да је „Повеља Кулина бана” написана босанчицом, насупрот научним чињеницама да је босанчица заправо брзописни тип српске ћирилице.
Милош Ковачевић (Википедија)
„Враћање дигнитета могуће је пре свега кроз обезбеђење другачијег институционалног, односно политичког односа према српском језику и ћирилици. Институционална небрига за српски језик и ћирилицу посебно је изражена у Републици Српској”, наглашава Ковачевић. Он је нагласио да се катастрофална језичка некултура може зауставити једино увођењем српског језика и језичке културе на све факултете без изузетка, а на свим просторима на којима Срби живе ћирилица се може сачувати тако што ће бити једино службено писмо целог српског народа.
„Неопходно је што пре направити заједнички
ћирилићни буквар екавског и ијекавског изговора, који ће бити потврда почетка практичне реализације службеног статуса ћирилице код Срба, без обзира на то где живе”, каже Ковачевић.
Он наводи да су недавно увођење такозваног босанског језика у аустралијске средње школе добро излобирали Бошњаци и њихови светски промотери.
Ковачевић сматра да је ово својеврсна подршка унитарној Босни и тежњи Бошњака да БиХ буде земља „Босанаца”, као јединственог народа на нивоу земље, без обзира на њихову верску нејединственост.
(Извор Искра)
