Да ли је човјек технички најинтелигентнија врста на планети? Судећи по нашим технологијама, од интернета преко грађевинских вјештина па до војне индустрије, медицине и вјештачке интелигенција нема сумње да је Homo sapiens технички господар планете.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Али, из перспективе еколошке равнотеже човјек је аматер у поређењу са неким врстама инсеката. Ако је еволуциона дуготрајност мјерило техничке интелигенције онда су инсекти несумњиво интелигентнији од нас. На примјер, мрави и термити, „изумитељи” прве еволуционе технологије – пољопривреде – живе у еколошкој равнотежи са планетом милионима година. Наше технологије, старе свега пар стотина година, постају еколошка бомба која може да експлодира сваког тренутка.
Најбољу дефиницију технологије
дао је филозоф Ричард Лиа-Хуа:
техника, знање, организација
радног процеса и производ.
За оне који сумњају да нам инсекти представљају равноправног техничког конкурента ево анализе инсектских технологија из перспективе наше дефиниције технологије. Најбољу дефиницију технологије дао је филозоф Ричард Лиа-Хуа. Све технологије, по њему, имају четири заједничке компоненте: техника, знање, организација радног процеса и производ.
Ричард Лиа-Хуа (Википедија)
Техника је групно име за инструменте (алатке и машине), материјале и начин на који се инструменти и материјали доводе у заједничку функцију. Знање се сатоји од примијењене науке, вјештине и интуиције.
Природа знања је промјењива посебно у историјском контексту. Знање је најважнија компонента за контролу цјелокупне технологије. Филозофи препознају двије врсте знања: прећутно или субјективно знање и експлицитно или објективно знање.
Техника и знање морају бити организовани да би могли дати резултат. Организација радног процеса је удруживање технике и знања са циљем да се постигне одређени резултат. Резултат је препознатљив као четврта компонента технологије – производ. Производ је крајњи резултат удруживања претходна три фактора, технике, знања и организације радног процеса.
Мрави доносе комадиће свјежих
листова у гнијездо, жваћу их и
похрањују у баште на које саде
симбионтску гљивицу.
Мрави из родова Atta и Acromurmex, познати као листорезачи, живе у Јужној, Средној и дијеловима Сјеверне Америке. Хране се свјежим листовима које њихов дигестивни систем не може да преради. Да би савалдали ову биолошку препреку направили су симбиозу са једном гљивицом и тако је настала пољопривреда. Мрави доносе комадиће свјежих листова у гнијездо, жваћу их и похрањују у баште на које саде симбионтску гљивицу.
Баште ђубре властитим фецесом док гљивице не прераде сву лиснату биомасу и претворе је у храну за цијели мрављи метрополис. Мравља пољопривреда задовољава четири горње компоненте технологије.
Једна вилица је у покрету и
представља резач. Друга вилица
је фиксирана и представља базу
за наслањање резача.
Техника. За резање листова потребан је одговарајући инструмент. Инструмент који мрави користе за ову сврху је дио њиховог тијела: оштре вилице под контролом снажних мишића. Листорезачице користе вилице као маказе за сјечење свјежих зелених листова. Једна вилица је у покрету и представља резач. Друга вилица је фиксирана и представља базу за наслањање резача. Kомбинованом акцијом обје вилице листорезачице прецизно сијеку комадиће листова које онда носе на својим тијелима.
Интерсантно је да у процесу резања производе вибрације помјерањем стомака. Највероватније да ове вибрације служе у двије сврхе. Прва је да вибрације имају ефекат на вилице. Практично претварају вилицу сјекач у вибрациони нож или микротом, инструмент који је у стању да сијече лиснати материјал на изузетно прецизан начин. Друга сврха вибрација је да ђелују као звучни сигнал за јављање другим мравима да је пронађен свјежи лист одличног квалитета.
Дакле, вилице листорезача не представљају обичну алатку него прецизну машину за сјечење. Материјал који ова машина користи је зелена лисната маса. Листорезачи очигледно знају како да употријебе машину за сјечење на свјежим листовима да би обавили акт сјечења. Има ли других форми инструмената на тијелу листорезачица? Свакако.
Жлијезде које садрже антибиотски материјал су својеврсне славине за прскање гљивичних башти. Усна дупља је необична торба у којој се гљивица симбионт преноси са генерације на генерацију. Тијело листорезача је права изложба пољопривредних инструмената, у неким случајевима софистицираних машина које би могле да служе као инспирација талентованим инжењерима.
Знање. У случају листорезача знање је присутно у форми инстинкта. Листорезачи очигледно знају како да сијеку листове. Знају како и када да транспортују исјечене комаде листова.
Листорезачи комадиће
листова жваћу и претварају
у пулпу коју похрањују
у гљивичне баште.
Листорезачи транспортују исјечене комаде листова у мрављи метрополис. Листорезачице пигмејке су присутне на неким листовима да би одбијале паразитске мушице. Знају како и када да да формирају нове гљивичне баште. Знају како и када да лијече баште од инфекције када их нападну непожељни паразити.
Организација радног процеса. Ситни комадићи листова се сијеку, транспортују од мјеста сјечења до гнијезда и предају другим радницама. Ово је механичка фабрика. Укључује резање листова и транспорт. Други дио процеса је хемијски или биохемијски. Листорезачи комадиће листова жваћу и претварају у пулпу коју похрањују у гљивичне баште. Затим пулпу ђубре властитим фецесом и на ово сију гљивице. Листорезачи играју биохемијске индустријске игре.
Производ. Производ је храна за цијели мрављи метрополис. Прежвакана зелена пулпа ће временом бити у потпуности прерађена од стране симбиотске гљивице у јестиви производ без кога листорезачице, као група, не могу опстати.
