Окидач могу да буду падавине или земљотрес, као што је било и у случају Ниоса, где је пре инцидента забележена киша која је проузроковала и велика клизишта и уз све то покренула ову природну катастрофу.
Велики облак угљен-диоксида надвио се над језером Ниос и долином која га окружује у близини границе Kамеруна и Нигерије 21. августа 1986. године. Облак је усмртио 1.746 мештана оближњег села и више од 3.000 животиња. Иако ово звучи као сценарио неког хорор филма, био је посебно стравичан за све становнике околних подручја. Вулканска ерупција која се догодила 400 година раније направила је велики кратер у језеру, у којем се током векова гомилала огромна количина угљен-диоксида.
„Дубоко испод површине гас је отпутовао у подземље и створио изворе пуне угљен-диоксида који су помало цурили у језеро”, рекао је доктор Џорџ Kлинг, биолог са Универзитета у Мичигену. Проблем са CO2 је што се накупља и подиже као у флаши напуњеној содом или неким газираним пићем, додаје Kлинг, и истиче да право стање, тај велики притисак, заправо не може да се види све док је чеп на флаши, а код језера је тај тежина воде.
Вулканолози и инжењери покушавају да смање ризик од угљен-диоксида у таквим језерима,
којих има само три на свету, првенствено
помоћу цеви које би требало да испумпају гас.
„У тренутку подизања чепа, он експлодира попут флаше газираног пића коју отворите након мућкања па вам тада цео њен садржај излети напоље, након чега велика количина CO2 избија у атмосферу”, објаснио је Kлинг. Окидач могу да буду падавине или земљотрес, као што је било и у случају Ниоса, где је пре инцидента забележена киша која је проузроковала и велика клизишта и уз све то покренула ову природну катастрофу.
Вулканолози и инжењери покушавају да смање ризик од угљен-диоксида у таквим језерима, којих има само три на свету, првенствено помоћу цеви које би требало да испумпају гас. Иако је скоро невероватно да би исти случај могао да се понови, постоји мала могућност нове ерупције. Упркос напорима које стручњаци улажу како би информисали грађане и упозорили их на опасност која и даље прети у том подручју, много становника ових крајева се вратило у своје домове, највише због тога што живе од пољопривреде, па желе да искористе врло плодно тло у том подручју, пише Ozy.
Али, опасност не вреба само из CO2, већ и бране направљене од вулканског пепела и стена на једној страни кратера. Ако се она оштети, могла би да проузрокује велику поплаву која би могла да погоди Нигерију и угрози животе око 5.000 људи, сматра Kлинг. Сценарио би могао да буде још гори ако такав поремећај доведе до померања језера, а тиме и пробуди остатак угљен-диоксида који је потиснут на дну, пише „Експрес”. Та потенцијална двострука опасност подстакла је развој низа пројеката којима је циљ да учврсте брану.
(Извор Б92)
