Испијање кафе може побољшати расположење и подстаћи когнитивне способности, чак и ако нема кофеина. Показала је то нова студија која је упоредила учинке с кофеином и без њега и открила да обе врсте могу повољно деловати на црева, расположење и понашање, пише Science Alert. Научници са Универзитета Kолеџ Kорк у Ирској спровели су истраживање у којем су укрстили здравствене показатеље и субјективни осећај добробити код 31 особе које пију три до пет шољица дневно и исто толико које не пију кафу. На почетку истраживања између две групе нису забележене разлике у индексу телесне масе, крвном притиску, нивоу стреса, тескобе, депресије, симптома варења, квалитета сна или телесној активности. Међутим, код особа које је пију уочене су изразите промене у неким имунолошким маркерима у крви и појединим сојевима цревних микроба.
Да провере да ли је кофеин кључни фактор истраживачи су затражили од 31 испитаника који пију кафу да се две седмице суздрже од својег омиљеног напитка. Након раздобља апстиненције поново су почели да пију кафу, с тим да је 16 особа три седмице конзумирало напитак с кофеином, а 15 безкофеински, не знајући коју врсту пију. После повратка кафи код свих су забележене промене у цревном микробиому, што упућује на то да су неки сојеви цревних микроба осетљиви на кафу, независно од кофеина. „Обе врсте смањиле су стрес, депресију, импулсивност и упале, а истовремено побољшале расположење и когнитивне способности”, наводе аутори студије. Ипак, само је кафа с кофеином повезана са смањењем тескобе, психолошког стреса и крвног притиска и с побољшаном пажњом и подношењем стреса.
Занимљиво је да су на почетку и након поновног увођења кофеина особе које пију кафу показале већу импулсивност и емоционалну реактивност од оних које је не пију. С друге стране, безкофеинска кафа довела је до побољшања сна, телесне активности и памћења. Ови налази упућују на то да кофеин има специфичне учинке на расположење и когницију, а да безкофеинска може утицати на везу између црева и мозга.
Kафа се повезује са широким распоном здравствених предности. „Она је много више од кофеина – то је сложен прехрамбени фактор који ступа у интеракцију с нашим цревним микробима, метаболизмом, чак и емоционалним стањем”, објашњава микробиолог Џон Kрајан. „Наши резултати сугеришу да с кофеином или без може утицати на здравље на различите, али комплементарне начине.” Истраживање се ослања на познате везе између промена у цревним микробима и промена у расположењу и понашању. Једно од ограничења јесте то што се темељи на субјективним извештајима учесника о властитом расположењу и понашању, што не мора увек одражавати стварно стање.
Упркос томе, снага студије лежи у детаљној анализи начина на који су испитаници прерађивали једињења из кафе, повезујући те разлике с метаболичким обрасцима својег цревног микробиома. То пружа јачи доказ да кафа није само повезана са здравственим користима, већ да би могла имати улогу у њиховом стварању. Ипак, тешко је ово недвосмислено доказати с обзиром на то колико мало још знамо о цревном микробиому, његовом утицају на мозак и начину на који се кафа прерађује у цревима. „Однос између пробавног и менталног здравља све се боље разуме, но механизми који стоје иза учинка кафе на црева-мозак остали су нејасни”, каже Kрајан.
Потребно је много истраживања, али ови резултати придоносе све већем броју доказа да је кафа корисна за тело и ум јер се повезује са смањењем стреса, побољшањем расположења и могућим ублажавањем симптома депресије. Чак и безкофеинска, како показују неке студије, побољшава когнитивне функције. Поменуто истраживање потврђује да и кофеинска и безкофеинска могу имати физиолошке и психолошке предности и недостатке, које би сваки појединац требало да процени зависно од жељених учинака. Студија је објављена у часопису Nature Communications.
(Илустрација PIXSELL/Дамир Спехар)
(Индекс)
