Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), unos jednokratne doze kofeina do 200 miligrama ne predstavlja opasnost za zdrave odrasle osobe, a ni do 400 miligrama u toku dana. No, trudnicama i dojiljama treba ograničiti na 200 miligrama ili manje.
Dan je bio dug, pred vama je još posla, a baterije su pri kraju… Pa odlučite popiti jedno ili dva energetska pića. Da li to bezbedan način za poboljšanje fizičkih i mentalnih performansi? „Mi kritički gledamo na marketinške tvrdnje u vezi sa većom delotvornošći i pojačanom budnošću kada konzumirate energetska pića”, kaže Silke Volbreht, savetnica za namirnice i ishranu u Centru za savetovanje potrošača nemačke pokrajine Brandenburg (VZB). „Ovakve tvrdnje proizvođača morale bi biti naučno dokazane i odobrene, no u većini slučajeva nije tako.”
Kofein u popularnim energetskim pićima glavni je sastojak koji bi trebalo da nas održi budnima i produži produktivnost. „Decilitar energetskog pića obično sadrži 32 miligrama kofeina, što je maksimalno dopušteno zakonom”, dodaje Volbreht. Upšteno govoreći, kofein ima puno pozitivnih odlika. „Stimuliše kardiovaskularni i središnji nervni sistem, a u umerenim dozama može poboljšati koncentraciju i budnost”, objašnjava Anke Ehlers, stručnjakinja za bezbednost hrane u nemačkom Saveznom institutu za procenu rizika (BfR).Istovremeno može pojačati izdržljivost za vreme sportskih aktivnosti, no važno je istaćoi da „ovakvi napici ne mogu nadoknaditi gubitak tečnosti do čega dolazi znojenjem”, naglašava Volbreht, napominjući da je bolje pritom piti mnogo vode. Štaviše, kofein ima i diuretski učinak.
Maloletnici, najčešći konzumenti energetskih pića, ne bi smeli unositi više od 3 miligrama kofeina dnevno na kilogram telesne težine. Stoga je preporučeni maksimum za 50 kilograma telesne težine 150 miligrama, količin koju već premašuje jedna velika limenka.
Dobrobiti kofeina zavise od količine, a u slučaju konzumiranja energetskih pića zamka je u tome što podstiču na unos velikih količina u kratkom vremenu. „Zavisno od organizma to može izazvati neželjene nuspojave kao što su teskoba, obilno znojenje i lupanje srca”, upozorava Ehlers.Previše stimulansa u vidu kofeina može rezultirati opasnim poremećajem srčanog ritma u kombinaciji s alkoholom, fizičkim naporom ili nedovoljno sna”, opominje BfR.
Ukratko, „zdravstveni rizici od učinka energetskih pića uglavnom su uzrokovani preteranom konzumacijom”, podseća Ehlers.Nije poznato može li dugotrajna i redovna konzumacija energetskih pića izazvati hroničnu štetu na zdravlje pojedinca, s obzirom na da je „još vrlo malo naučnih podataka o tome”. Stoga je cilj zajedničke studije BfR-a i univerzitetske bolnice Charite u Berlinu doći do konkretnih naučnih podataka.
Koliko kofeina je previše? Prema Evropskoj agenciji za sigurnost hrane (EFSA), unos jednokratne doze kofeina do 200 miligrama ne predstavlja opasnost za zdrave odrasle osobe, a ni do 400 miligrama u toku dana.No, trudnicama i dojiljama treba ograničiti na 200 miligrama ili manje. Kao smernica može poslužiti činjenica da limenka energetskog pića od 500 miligrama obično sadrži 160 miligrama kofeina.
Maloletnici, najčešći konzumenti energetskih pića, ne bi smeli unositi više od 3 miligrama kofeina dnevno na kilogram telesne težine, naglašava EFSA.Stoga je preporučeni maksimum za tinejdžera od 50 kilograma 150 miligrama, količina koju već premašuje jedna velika limenka energetskog pića.Stručnjaci ističu da visok sadržaj kofeina nije jedina potencijalna pretnja – tu je i šećer. U velikoj je limenci ima ga oko 60 grama, što je ekvivalent 20 kockica šećera.
„Šećer piću daje primamljiv, pun okus, zbog čega se dodaje u velikim količinama”, tumači Volbreht. Drugi razlog je prikrivanje gorkog ukusa kofeina. „Odranije znamo da konzumacija većih količina šećera može rezultirati gojenjem, dijabetesom i karijesom.” Mada su se marketinški stručnjaci pobrinuli da energetska pića izgledaju zdravo, a to postižu slikama voća na limenkama ili isticanjem sastojaka poput pomorandže, jabuke, marakuje ili manga, ona zapravo sadrže tek sintetske vitamine koji „ova pića ne čine ni boljima, ni zdravijima”, smatra Volbreht.
Kao alternativa energetskim pićima preporučuje se – obična kafa. „Rizik od unosa prekomerne količine kofeina putem kafe relativno je malen”, tvrdi Volbreht tnavodeći da tinejdžeri ne piju kafu i espreso u velikim količinama kao hladna, slatka energetska pića. „Da bi u organizam dnevno unio 150 miligrama kofeina, maloletnik od 50 kilograma treba da popije oko dve šoljice kafe ili tri espresa, zavisno od jačine napitka”, zaključuje ona i ukazuje na još jednu pozitivnu stranu kafe: Sami možete odrediti količinu šećera koju ćete dodati.
(Indeks)
