Не знам како ће се звати ово наше доба у будућности, али волео бих да буде нешто попут: Они који су кренули према звездама, али и схватили да постоји универзум и у души који је много важнији.
Антонин Винклер
Неупитно је да живимо у турбулентном времену. Многи од нас који проучавају повест света уверени су да наше доба није као оно претходних столећа, када су се мењала обележја, одлике и нагласци у систему вредности… Данас се не мења само бит нашег светоназора, вриедности, него и темељна начела помоћу којих схватамо и тумачимо свет. Kоје су кључне промене?
Свет као село: Данас човек може доживети цео свет – путујући дословно или виртуелно, бити у контакту с било ким и било где. Но то има и своје лоше стране (нпр. стална инвазија туриста на занимљива места), али и пружа прилику људима да напусте свој провинцијални и ускогруди начин мишљења и да постану духовно богатији и толерантнији. Хоћемо ли то остварити?
Јавни живот: Границе између личног и јавног данас су скоро непостојеће. Било шта да радите или кажете у било којем тренутку може бити забележено и објављено свету брзином светлости. Приватност постаје јавно доступна. Где повући црту?
Усамљено мноштво: Технологија нас је повезала с недоступним крајевима и људима, док у исто време доводи до асоцијализације. Оставимо по страни људе који живе у видео-игрицама и усредсредимо се на потпуно осамљен начин живота, у којем се готово све потребе могу задовољити и испунити online, док се истовремено живи самотним животом у средишту огромне агломерације. Планови за мета-живот модерних визионара претварају филм Мatrix у нешто врло стварно. Хоће ли мета-срећа бити стварна?
Царство информација: Никад у познатој историји човек није имао приступ тако големој количини информација. Разуман и дисциплинован човек је одушевљен: може користити огромне изворе знања за свој развој и за истраживање света. У исто време, број функционално неписмене деце (не могу разликовати, разумети или искористити информације), примерице у Бугарској, досегао је 46 %. Зашто би, дакле, њима уоште биле потребне све те информације? Додајмо интернет, тај невероватан мултипликатор добра и зла, који је у великој мери допринео готово потпуном поткопавању ауторитета (мишљења популарних јутубера више се цене од мишљења добитника Нобелове награде јер су лајкови постали најважнији критеријум). Занимљив је парадокс да је пронаћи вридну и корисну информацију постало једнако тешко као што је то било у време тоталитарних режима.
Посматрач под присмотром: Данас, као никад раније, можемо пратити и контролисати откуцаје срца, број корака, аутоматизовану куповину… Но, у исто време и нас посматрају. Сви аспекти људског живота су под досад невиђеним надзором и све то у реалном времену. Kоличина информација, прикупљена не само о кретању сваког појединца него и о његовом стању, здрављу, укусу, мишљењу и навикама, запањујућа је и није случајно да је то тренутно највреднија ствар на светском тржишту… заборавите нафту и дијаманте! Засад не изгледа ништа страшно што нас сакупљачи информација упућују само на одређене куповине, забаве, понашања, преференције, гласове… Јесам ли рекао само?
Скоро савршена производња: Технологија је толико узнапредовала да се јавља проблем разликовања копије и оригинала. Од слика до новца, људског гласа и лица у видеу… било шта може бити кривотворено, а да ми то ни не знамо! Изгледа да је пред нама велико преиспитивање; чему веровати, а чему не? Мудраци кажу да је материјални свет илузија… како онда назвати то копирање? Илузија илузије?
Паметна технологија: Немојмо бити против технике и технологије као такве, него је повежимо с развојем човека. Вероватно ћемо остати запамћени као они који су извели пресађивање срца и који су слетели на Месец, што је такође без преседана! Но је ли могуће утврдити разумну границу где можемо рећи да више од тога није пожељно? Желимо ли то сагледати из тачније перспективе: што се догађа с људском маштом откако се филмови гледају више него се читају књиге? У каквом је стању наше памћење у ситуацији кад можемо забележити и фотографисати било што нашим мобилннм? Kакво је стање нашег здравља откако употребљавамо лифтове и аутомобиле? Шта желимо развити? Шта ће бити уздигнуто на пиједестал? Унутарње особине човека, његова савест, концентрација, памћење, воља, машта и моралне вредности? Или ће их заменити спољни алати. Је ли добро журити с развојем вештачке интелигенције када развој природне интелигенције код већине људи није досегнуо ни половину свог капацитета?
Исправљање природе: Ми смо вероватно први у повести који покушавају исправити природни закон мушко-женског поларитета. Хоће ли то постати превладавајући образац? И ако хоће, како ће природа одговорити на то?
Жеља за крај…
Не знам како ће се звати ово наше доба у будућности, али волео бих да буде нешто попут: Они који су кренули према звездама, али и схватили да постоји универзум и у души који је много важнији. Они који су измишљали чуда… али у неком тренутку схватили да човек мора бити јак изнутра, а не споља па су покорили технологију као корисног слугу да би остали слободни. Они који су претворили планету у велико село, па окусивши отров израбљивања и расизма дали предност јединству и братству различитих над лажним псеудојединством и наметнутим поделама.
Хоће ли бити тако? Зависи… зависи од мене и од тебе.
(Нова Акропола)
