Ne znam kako će se zvati ovo naše doba u budućnosti, ali voleo bih da bude nešto poput: Oni koji su krenuli prema zvezdama, ali i shvatili da postoji univerzum i u duši koji je mnogo važniji.
Antonin Vinkler
Neupitno je da živimo u turbulentnom vremenu. Mnogi od nas koji proučavaju povest sveta uvereni su da naše doba nije kao ono prethodnih stoleća, kada su se menjala obeležja, odlike i naglasci u sistemu vrednosti… Danas se ne menja samo bit našeg svetonazora, vriednosti, nego i temeljna načela pomoću kojih shvatamo i tumačimo svet. Koje su ključne promene?
Svet kao selo: Danas čovek može doživeti ceo svet – putujući doslovno ili virtuelno, biti u kontaktu s bilo kim i bilo gde. No to ima i svoje loše strane (npr. stalna invazija turista na zanimljiva mesta), ali i pruža priliku ljudima da napuste svoj provincijalni i uskogrudi način mišljenja i da postanu duhovno bogatiji i tolerantniji. Hoćemo li to ostvariti?
Javni život: Granice između ličnog i javnog danas su skoro nepostojeće. Bilo šta da radite ili kažete u bilo kojem trenutku može biti zabeleženo i objavljeno svetu brzinom svetlosti. Privatnost postaje javno dostupna. Gde povući crtu?
Usamljeno mnoštvo: Tehnologija nas je povezala s nedostupnim krajevima i ljudima, dok u isto vreme dovodi do asocijalizacije. Ostavimo po strani ljude koji žive u video-igricama i usredsredimo se na potpuno osamljen način života, u kojem se gotovo sve potrebe mogu zadovoljiti i ispuniti online, dok se istovremeno živi samotnim životom u središtu ogromne aglomeracije. Planovi za meta-život modernih vizionara pretvaraju film Matrix u nešto vrlo stvarno. Hoće li meta-sreća biti stvarna?
Carstvo informacija: Nikad u poznatoj istoriji čovek nije imao pristup tako golemoj količini informacija. Razuman i disciplinovan čovek je oduševljen: može koristiti ogromne izvore znanja za svoj razvoj i za istraživanje sveta. U isto vreme, broj funkcionalno nepismene dece (ne mogu razlikovati, razumeti ili iskoristiti informacije), primerice u Bugarskoj, dosegao je 46 %. Zašto bi, dakle, njima uošte bile potrebne sve te informacije? Dodajmo internet, taj neverovatan multiplikator dobra i zla, koji je u velikoj meri doprineo gotovo potpunom potkopavanju autoriteta (mišljenja popularnih jutubera više se cene od mišljenja dobitnika Nobelove nagrade jer su lajkovi postali najvažniji kriterijum). Zanimljiv je paradoks da je pronaći vridnu i korisnu informaciju postalo jednako teško kao što je to bilo u vreme totalitarnih režima.
Posmatrač pod prismotrom: Danas, kao nikad ranije, možemo pratiti i kontrolisati otkucaje srca, broj koraka, automatizovanu kupovinu… No, u isto vreme i nas posmatraju. Svi aspekti ljudskog života su pod dosad neviđenim nadzorom i sve to u realnom vremenu. Količina informacija, prikupljena ne samo o kretanju svakog pojedinca nego i o njegovom stanju, zdravlju, ukusu, mišljenju i navikama, zapanjujuća je i nije slučajno da je to trenutno najvrednija stvar na svetskom tržištu… zaboravite naftu i dijamante! Zasad ne izgleda ništa strašno što nas sakupljači informacija upućuju samo na određene kupovine, zabave, ponašanja, preferencije, glasove… Jesam li rekao samo?
Skoro savršena proizvodnja: Tehnologija je toliko uznapredovala da se javlja problem razlikovanja kopije i originala. Od slika do novca, ljudskog glasa i lica u videu… bilo šta može biti krivotvoreno, a da mi to ni ne znamo! Izgleda da je pred nama veliko preispitivanje; čemu verovati, a čemu ne? Mudraci kažu da je materijalni svet iluzija… kako onda nazvati to kopiranje? Iluzija iluzije?
Pametna tehnologija: Nemojmo biti protiv tehnike i tehnologije kao takve, nego je povežimo s razvojem čoveka. Verovatno ćemo ostati zapamćeni kao oni koji su izveli presađivanje srca i koji su sleteli na Mesec, što je takođe bez presedana! No je li moguće utvrditi razumnu granicu gde možemo reći da više od toga nije poželjno? Želimo li to sagledati iz tačnije perspektive: što se događa s ljudskom maštom otkako se filmovi gledaju više nego se čitaju knjige? U kakvom je stanju naše pamćenje u situaciji kad možemo zabeležiti i fotografisati bilo što našim mobilnnm? Kakvo je stanje našeg zdravlja otkako upotrebljavamo liftove i automobile? Šta želimo razviti? Šta će biti uzdignuto na pijedestal? Unutarnje osobine čoveka, njegova savest, koncentracija, pamćenje, volja, mašta i moralne vrednosti? Ili će ih zameniti spoljni alati. Je li dobro žuriti s razvojem veštačke inteligencije kada razvoj prirodne inteligencije kod većine ljudi nije dosegnuo ni polovinu svog kapaciteta?
Ispravljanje prirode: Mi smo verovatno prvi u povesti koji pokušavaju ispraviti prirodni zakon muško-ženskog polariteta. Hoće li to postati prevladavajući obrazac? I ako hoće, kako će priroda odgovoriti na to?
Želja za kraj…
Ne znam kako će se zvati ovo naše doba u budućnosti, ali voleo bih da bude nešto poput:Oni koji su krenuli prema zvezdama, ali i shvatili da postoji univerzum i u duši koji je mnogo važniji.Oni koji su izmišljali čuda… ali u nekom trenutku shvatili da čovek mora biti jak iznutra, a ne spolja pa su pokorili tehnologiju kao korisnog slugu da bi ostali slobodni.Oni koji su pretvorili planetu u veliko selo, pa okusivši otrov izrabljivanja i rasizma dali prednost jedinstvu i bratstvu različitih nad lažnim pseudojedinstvom i nametnutim podelama.
Hoće li biti tako? Zavisi… zavisi od mene i od tebe.
(Nova Akropola)
