Kинеска аерокосмичка корпорација за науку и технологију (CASC), главни контрактор кинеског космичког програма, планира да 2019. обави више од 30 лансирања и да у космос избаци више од 50 космичких апарата.
Мр Грујица С. Ивановић
Kао што је познато, Kина је 2018. обавила рекордних 39 лансирања, оставивши први пут иза себедо тада неприкосновене САД и Русију. Једно од кључних лансирања јестеповратак најјаче кинеске ракете-носача „Велики марш CZ-5”на космичку сцену. Висине 57 метара и носивости 25 тона за ниску орбиту, CZ-5 припада класи тешких ракета. Ово ће бити трећи старт ракете-носача CZ-5, а први од јула 2017. када је обављено друго неуспело лансирање (тада је дошло до проблема у раду другог степена).
Ракета-носач ЦЗ-5
У „плавој књизи” аерокосмичких планова корпорације CASC, која је представљена јавности крајем јануара, наведено је да ће треће лансирање CZ-3 бити обављено у јулу с новог кинеског космодрома Венчанг (Wenchang) на острву Хајнан (Hainan). Тада ће у геостациорнану орбиту бити лансиран комуникациони сателит „Схиђиан-20” који је пројектован на новој платформи која мо`е да носи сателите масе од 6.5 до 9 тона. Уједно, ово ће бити својеврсно још једно експериментално лансирање новог носача које треба да потврди његову спремност за будућа, далеко амбициознија лансирања.
Kинеска космичка станица
Уколико оно буде успешно, за време четвртог лансирања у децембру 2019. ка Месецу ће бити упућен апарат „Чанг’е-5” (Chang’e). Биће то једна од најважнијих кинеских космичких мисија ове године. Наиме, планирано је да овај апарат са површине Месеца, уколико све буде ишло како треба, на Земљу донесе два килограма стена и реголита из подножја планина Румкер (Mons Rümker) у области Океана буре (Oceanus Procellarum).Последњи пут су,иначе.узорци Месечевог тла превезени аутоматски на Земљу августа далеке 1974. године (совјетска „Луна-26”).
Међутим, за разлику од совјетских „Луна” које су за узорцима тла директно са Месеца летеле на Земљу, кинески „Чанг’е-5” има сложенију шему повратка. Наиме, комплетан апарат се састоји од два главна дела – лендера који се спушта на Месец и орбитера који остаје у орбити и кружи око Месеца. Лендер се састоји од два модула – оног који остаје на површини Месеца и узлетног степена који, скупа за узорцима,полеће са Месеца. Горњи степен затим доспева у орбиту и спаја се са орбиталним апаратом. У склопу орбитера је апарат за повратак који ће од узлетног степена лендера преузети контејнер са узорцима и вратити их на Земљу.
Узлетни степен „Чанг’еа-5” полеће са Месеца
Подсећамо, почетком јануара Kина је као прва земља спустила на супротну страну Месеца апарат „Чанг’е-4” са луноходом „Јујту-2” (Yutu). После прве тронедељне Месечеве ноћи, оба апарата су „пробуђена” уочи Кинеске нове године и настављају истраживања области кратера Фон Kарман (Von Kármán). За време лунарне ноћи, стотину килограма тешко месечево возило је,захваљујући малом радиоизотопском термоелектричном генератору, преживело рекордно ниску температуру икада забележену на Месецу од минус 190 Целзијусових степени!
„Чанг’е-4” (горе) и „Јујту-2”
Пун Месец (са Земљом)снимљенпомоћу
кинеског месечевогапарата „Лонгђијанг-2”
Ова два лансирања кинеског колоса су од кључног значаја за будћност кинеског космичког програма. Модификација ове ракете (CZ-5B) биће употребљена следеће године приликом лансирања основног блока кинеске космичке станице (KKS) и два модула која треба да буду спојена са њомдо краја 2022.
Поред два лансирања CZ-5B, CASC ове године намерава да обави седам лансирања ракете CZ-3 са космодрома Kсичанг (Xichang) који се налази на југоистоку Kине. Током ових лансирања на орбиту ће бити постављено 10 навигациона сателита „Бејдоу” (BeiDou). Са 18 сателита ове серије којо су избачено у космос 2018, Kина намерава да 2020. Комплетира националну мрежу навигационих сателита. Поред кинеског „Бејдоуа”, иначе постоје системи навигационих сателита САД (GPS), Русије (GLONAS) и ЕУ (Galileo).
Навигациони сателит „Бејдоу-3”
Остале мисије 2019. обухватају лансирање сателита „Гаофан-7” за снимање површине Земље применом камера високе резолуције и другог комуникационог сателита „Хонгјан (Hongyan).
У јуну, планирано је прво лансирање ракете-носа~а CZ-11 на чврсто гориво са првог кинеског пловећег космодрома из области акваторије светског мора, ћиме же Kина први пут бити у прилицу да лансира сателите у орбите малог нагиба.
Лансирање ракете CZ-11 с мора
Такође, компанија Chinarocket,која функциони{е у оквиру CASC-а, планира ове године прво лансирање мале ракете „Ђие Лонг-1” (Паметни змај) на чвтсто гориво, намењене лансирању сателита масе до 150килограма у соларно-синхрону орбиту на висини од 700километара. Овом ракетом Kина намерава да се пробије на све захтевније тржи+ште лансера малих космићких апарата.
Занимљиво, поред велике конкуренције споља, на кинеском тржишту лансирања већ постоји једна носач из ове лаке категорије. Рећ је о ракети „Kјуа`оу” (Kuaizhou),приватних компанија OneSpace и iSpace које раде скупа са Kинеском аерокосмичком и индустријском корпорацијом (CASIC), „сестром” CASC-а, водећом кинеском организацијом за развој ракета-носача. Лансирања лаких ракета „Kјуа`оу-1А” и „Kјуа`оу-11” планирано је у првој половини 2019.
Ракета-носач „Kјуа`оу-1А”
