МЕЂУ ИЗМЕЂУ

КИСЕЛИНА ЗА БОЉЕ УЧЕЊЕ

214 pregleda
Wikipedia

Резултати су показали да ниво GABA код одраслих остаје конзистентан током читавог експеримента, док се код деце повећава.

У поређењу са одраслима, деца брже уче. Њихови мозгови који се развијају упијају информације невероватном стопом, а неурони не само да лакше науче ново знање, већ га и боље чувају чак и са поплавом нових података и информација. Тим неуролога са немачког Универзитета у Регензбургу и Универзитета Браун у САД можда открио шта то тачно чини млади мозак тако ефикасним. Они сматрају да је за велики део овог феномена одговорна хемикалија GABA (гама-аминобутерна киселина), чији ознос нскаче код деце током и након учења и претвара њихове мозгове у „суперсунђере”.

„Често се претпоставља да деца ефикасније уче од одраслих, али је научна подршка за ту претпоставку била до сада прилично слаба”, каже коаутор студије Такео Ватанабе, когнитивни психолог са Универзитета Браун. Научни тим је користио напредну технику магнетно резонантне томографије да индиректно мери концентрацију GABA у визуелном делу кортекса деце током учења и у поређењу са одраслима. У студији је снимано 55 деце узраста од осам до 11 година и 56 одраслих између 18 и 35 година. Три различита периода су покривена – пре визуелног учења, током процеса учења и након.

Резултати су показали да ниво GABA код одраслих остаје конзистентан током читавог експеримента, док се код деце повећава. „Оно што смо открили је брз скок нивоа GABA код деце, повезан са учењем. И не само током процеса учења – ниво је остајао висок и у периоду након престанка упијања нових информација”, истиче Ватанабе. GABA је главни инхибиторни неуротрансмитер у централном нервном систему код сисара. Делује на инхибиторне синапсе у мозгу везивањем за специфичне трансмембранске рецепторе у мембрани плазме. Она утиче на пре- и постсинаптичке неуронске процесе.

Због тога ово једињење игра важну улогу у процесу учења нових информација, а такође има и кључну улогу у стабилизацији, односно „периоду хлађења” после учења током којег се крхке нове неуронске мреже консолидују и информација успешно складишти. „Период хлађења” је веома важан за успешно учење и памћење; уколико се током њега додају нове информације, дешава се феномен током ког се претходно научене информације бришу и уништавају. Научници пореде то са питом након што се извади из рерне. Уколико је не оставите да се лепо охлади и фил у њој очврсне, чим је исечете из ње ће пуњење исцурети.

(РТС)

О аутору

administrator

Оставите коментар