ARGUSOV POGLED

KLIMATSKA HISTERIJA

Ilustracija (journal-neo.org)

Evo šta kaže trag novca. Klimatske pokrete finansiraju Banka Engleske, Goldman Saks, Soroš fondacija i slične organizacije. Zbog griže savesti? Ne, zbog profita.

 Vilijam Engdal

 Klima. Ko bi rekao. Iste one megakorporacije i multimilijarderi koji se tokom prethodnih decenija nalaze iza globalizacije svetske ekonomije, čija potraga za profitom akcionara i smanjenjem troškova je već nanela toliko štete našoj životnoj okolini (kako u industrijskom delu sveta, tako i u nerazvijenim ekonomijama Afrike, Azije, Latinske Amerike) glavni su oslonac „spontanih” građanskih pokreta koji se zalažu za smanjenje količine ugljen-dioksida od Švedske i Nemačke, do SAD i šire. Radi li se o napadu griže savesti ili je možda u pitanju dublja agenda, kojom bi se unovčio i vazduh koji dišemo, pa i više od toga?

Šta god da mislite o opasnostima ugljen-dioksida i rizicima od globalne katastrofe usled zagrevanja koje će u narednih 12 godina temperaturu naše planete povećati u proseku između 1,5 i 2 stepena Celzijusa, ipak vredi istaći ko su oni koji su trenutno preplavili javnost klimatskom propagandom i aktivizmom.

Nekoliko godina pre nego što su Al Gor i drugi odlučili da iskoriste mladu učenicu iz Švedske kao zaštitno lice u kampanji čiji je cilj momentalno delovanje na polju zaštite klime, ili apela Aleksandrije Okasio-Kortez za potpunom reorganizacijom američke ekonomije u okviru Novog zelenog dogovora (predlog niza drastičnih mera čiji je cilj da se utiče na klimatske promene i društvenu nejednakost), finansijski moćnici počeli su sa osmišljavanjem šema preko kojih će stotine milijardi dolara budućih fondova biti investirano u neretko beskorisne kompanije za zaštitu klime.

Lisica u kokošinjcu
Nakon nekoliko godina temeljne pripreme, švedska kompanija za promet nekretnina, Vasakronan, izdala je 2013. prvu korporativnu „Zelenu obveznicu”. Njihov primer sledile su i druge firme, poput Epla, SNCF-a (francuske nacionalne železnice), kao i glavne francuske banke Kredi agrikol. Novembra 2013. kompanija Tesla enerdži, Ilona Maska, pogođena brojnim problemima, izdala je prvu solarnu garanciju za imovinu. Danas, prema tvrdnji nečega što se naziva Inicijativa za klimatske obveznice, postoji više od 500 milijardi dolara u takvim zelenim obveznicama. Autori ideje o obveznicama tvrde da je njihov cilj da pridobiju glavni deo od 45 biliona dolara sredstava pod upravom širom sveta, koji su se formalno obavezali da ulažu u programe zaštite klime.

Princ Čarls, budući kralj Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa Engleskom bankom i londonskim Sitijem, promovisao je „zelene instrumente finansiranja”, na čelu sa zelenim obveznicama, kako bi preusmerio penzione planove i uzajamne fondove prema zelenim projektima. Ključni igrač u povezivanju svetskih finansijskih institucija sa „zelenom agendom” je odlazeći guverner Engleske banke, Mark Karni. Decembra 2015. godine Odbor za finansijsku stabilnost Banke za međunarodna poravnanja, kojim je tada predsedavao Karni, oformio je Radnu grupu zaduženu za finansijsku transparentnost vezanu za klimatske investicije, koja bi savetovala „investitore, zajmodavce i osiguravajuća društva o rizicima povezanim sa investiranjima u poslove vezane za klimu”. To je na nesvakidašnji način privuklo pažnju bankara centralnih svetskih banaka.

Guverneg Mark Karni

 Radna grupa zadužena za finansijsku transparentnost, u saradnji sa Korporacijom londonskog Sitija i Vladom Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenula je 2016. godine Zelenu finansijsku inicijativu, sa ciljem da usmeri bilione dolara u „zelene” investicije. Šefovi centralnih banaka pri Odboru za finansijsku stabilnost imenovali su 31 osobu kao članove novoformirane Radne grupe zadužene za finansijsku transparentnost. Ovu grupu, na čijem se čelu nalazio milijarder Majkl Blumberg, činili su ključni ljudi iz kompanija poput Džej Pi Morgan Čejs; zatim Blek Rok, jedne od najvećih korporacija za upravljanje investicijama koja vredi gotovo sedam biliona dolara; Barkli banke (Barclays); Ejč-Es-Bi-Si (HSBC; britanska multinacionalna investiciona banka i firma za finansijske usluge); banke London-Hong Kong (London-Hong Kong bank), koja je više puta kažnjavana zbog pranja novca stečenog drogom i zbog novca iz drugih „crnih” fondova; Svis Re (Swiss Re Group) – druga najveća svetska kompanija za osiguranje i reosiguranje; potom kineska I-Si-Bi-Si; Tata stil (Tata Steel Ltd; kompanija za proizvodnju čelika sa sedištem u Londonu); Eni ojl; Dau kemikl, rudarski gigant Be-Ha-Pe Bilington i Dejvid Blad iz Al Gorovog Investicionog društva sa ograničenom odgovornošću. Utisak je da lisice pišu pravila za novi Zeleni kokošinjac.

Takođe, Mark Karni iz Engleske banke je bio glavni igrač u naporima da se od londonskog Sitija napravi finansijski centar globalnih zelenih finansija. Odlazeći britanski ministar finansija Filip Hemond, objavio je jula 2019. Belu knjigu, „Strategija zelenih finansija: Transformacija finansija za zeleniju budućnost”. U dokumentu se kaže: Jedna od najuticajnijih inicijativa koja se pojavljuje jeste Radna grupa privatnog sektora Odbora za finansijku stabilnost zadužena za finansijsku transparentnost klimatskih ulaganja, koju je podržao Mark Karni, a kojom je predsedavao Majkl Blumberg. Ovu inicijativu podržale su institucije čija imovina na globalnom nivou ima vrednost od 118 biliona dolara. Izgleda da ovde postoji plan da se zloupotrebom scenarija o propasti čovečanstva finansijalizuje čitava svetska ekonomija, a sve radi postizanja neosnovanih ciljeva, poput „nulte stope emisije gasova sa efektom staklene bašte”.

Goldman Saks, sveprisutna banka sa Volstrita koja je, između ostalog, iznedrila odlazećeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija i guvernera Engleske banke Marka Karnija, upravo je predstavila prvi svetski indeks vodeće rangiranih ekoloških akcija, rađen u partnerstvu sa londonskim Projektom za razotkrivanje ugljenika (Carbon Disclosure Project; CDP). Ovaj projekat je posebno finansiran od strane investitora kao što su Ejč-Es-Bi-Si, Džej Pi Morgan Čejs, Američke banke (Bank of America), Meril Linč, Goldman Saksa, zatim Amerikan internešenal grup (glavna američka osiguravajuća korporacija sa sedištem u Njujorku) i Stejt strit korporacije.

Novi indeks nazvan CDP životna sredina I-Dablju (CDP Environment EW) i PRU Evrozona I-Dablju (CDP Eurozone EW) ima za cilj da namami investicione fondove, državne penzione sisteme kao što su KalPERS (CalPERS; sistem penzionisanja javnih službenika Kalifornije) i KalEs-Ti-Ar-Si (CalSTRS; sistem penzionisanja prosvetnih radnika Kalifornije), čija zajednička imovina vredi preko 600 milijardi dolara, da ulažu u njihove pažljivo odabrane poslove. Gugl, Majkrosoft, Aj-En-Dži grupa, Dijego, Filips, Danone i, naravno, Goldman Saks, čine najbolje ocenjene kompanije tog indeksa.

Na scenu srupa Greta
Događaji poprimaju cinične obrise sada kad na scenu stupaju figure poput Grete Tunberg, veoma popularne i agresivno promovisane aktivistkinje za očuvanje klime, ili dvadesetdevetogodišnje Aleksandrije Okasio-Kortez iz Njujorka, autorke „Novog zelenog dogovora”. Koliko god bili iskreni u svojim nastupima i namerama, iza ovih aktivista nalazi se dobro uigrana i finansijski podmazana mašinerija, koja ih promoviše isključivo iz lične koristi.

Greta Tunberg je deo dobro koordinisane mreže, povezane sa organizacijom Al Gora. Nju cinično ali u profesionalnom smislu efikasno iskorišćavaju institucije poput Ujedinjenih nacija, Evropske komisije i finansijskih interesnih grupa koje stoje iza čitave agende o zaštiti klime na planeti. Kao što kanadski istraživač i klimatski aktivista Kori Morningstar dokumentuje u izvanrednoj seriji svojih objava, mlada Greta sarađuje sa dobro isprepletenom mrežom povezanom sa američkim investitorom u klimatska pitanja i čovekom koji je na ovoj materiji izuzetno profitirao, Alom Gorom, predsedavajućim investicionog društva Dženerejšn investment grup.

Kao što je ranije navedeno, Gorov saradnik, bivši zvaničnik Goldman Saksa Dejvid Blad, član je Odbora za finansijsku stabilnost. Greta Tunberg, zajedno sa svojim sedamnaestogodišnjim „klimatskim saborcem” iz SAD, Džejmijem Margolinom, navedena je kao „specijalni savetnik i poverenik za mlade” pri švedskoj nevladinoj organizaciji „Nemamo vremena”, čiji je osnivač izvršni direktor Ingmar Rentshog. On je istovremeno i član Al Gorove Organizacije lidera klimatske realnosti (a deo je i Evropske radne grupe za klimatsku politiku). Al Gor je obučavao Rentshoga u Denveru, marta 2017, a zatim ponovo u Berlinu, juna 2018. Njegov Projekat klimatske stvarnosti je partner nevladine organizacije „Nemamo vremena”.

Al Gor, bivši potpredsednik SAD

 Kongresmen Aleksandrija Okazio-Kortez (AOK), koja je napravila pravu pometnju u Kongresu SAD predstavljajući „Novi Zeleni dogovor”, odnosno plan za potpunu reorganizaciju američke ekonomije koji bi Ameriku koštao otprilike 100 biliona dolara) takođe nije bez veštog vođstva. AOK je otvoreno priznala da se kandidovala za mesto u Kongresu na insistiranje grupe pod nazivom „Pravedne demokrate”. Prilikom jednog intervjua izjavila je sledeće: „Da nije bilo podrške ,Pravednih demokrata᾽ i ,Sasvim novog Kongresa᾽ (američkog političkog komiteta formiranog od strane bivših zaposlenih i pristalica predsedničke kampanje Bernija Sandersa), ne bih se ni kandidovala. Zapravo ove dve organizacije su mi najpre zajedno i zatražile da budem kandidat. Zvali su me pre godinu i po dana…”

Sada kada je postala kongresmen, u njenom se timu nalaze ljudi poput Zeka Ekslija, suosnivača „Pravednih demokrata”. Eksli je bio saradnik Fonda za otvoreno društvo, od kojeg je dobijao finansijska sredstva, kao i od Ford fondacije. Tim sredstvima stvarana je prethodnica „Pravednih demokrata”, radi regrutovanja odabranih kandidata za državne funkcijue.

Prava agenda ekonomija
Stvara se utisak da spona između najvećih svetskih finansijskih grupacija, centralnih banaka i globalnih korporacija sa trenutnim silovitim pritiskom za kreiranjem nove klimatske strategije (koja podrazumeva odustajanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima u korist nejasne, nedovoljno razjašnjene zelene ekonomije) nije plod iskrene brige da se naša planeta učini čistijim i zdravijim okruženjem za život. U pitanju je druga strategija, usko povezana „Agendom 2030” Ujedinjenih nacija usmerenoj na stvaranje „održive ekonomije” do 2030. godine, i sa ulaganjem više hiljada milijardi dolara u novo bogatstvo za svetske banke i finansijske gigante, koji zapravo predstavljaju pravu i jedinu silu.

U februaru, 2019. godine, nakon govora Grete Tunberg u Evropskoj komisiji u Briselu, Žan Klod Junker, tada predsednik Evropske komisije, pošto je kavaljerski poljubio ruku mlade Grete, „bacio se odmah u akciju”. Rekao je tada Greti i novinarima da bi EU trebalo da uloži stotine milijardi evra u borbu protiv klimatskih promena, tokom narednih 10 godina. On je tom prilikom predložio da „svaki četvrti evro potrošen u okviru budžeta EU u periodu od 2021. do 2027. bude iskorišćen u borbi za ublažavanje klimatskih promena”. Međutim, ono što perfidni Junker nije rekao jeste da ova odluka nema nikakve veze sa nadahnutom molbom mlade švedske aktivistkinje. Ona je doneta punih godinu dana ranije, 26. septembra 2018. u saradnji sa Svetskom bankom (tokom samita Jedna planeta), kao i sa Blumbergovim fondacijama, Svetskim ekonomskim forumom i drugim organizacijama. Junker je mudro iskoristio medijsku pažnju pruženu mladoj Šveđanki zarad promovisanja svoje klimatske agende.

Dana 17. oktobra 2018, neposredno nakon EU sporazuma na samitu Jedna planeta, Junkerova Evropska unija potpisala je Memorandum o razumevanju sa grupom Brejktru energdži Jurop (Breakthrough Energy-Europe) prema kojem će članice ove korporacije imati povlašćeni pristup svakom izvoru finansiranja. Članovi korporacije su: Ričard Branson iz Virdžin era, Bil Gejts, Džek Ma iz Alibabe, Mark Zukerberg, princ Al-Valid Bin Talal, zatim Rej Dalio iz Bridžvoter asosiejts; Džulijan Robertson iz američkog fonda „Tajger menadžment”; Dejvid Rubenštajn, osnivač Karlil grupe (američke multinacionalne privatne organizacije za alternativno upravljanje imovinom); potom Džordž Soroš, predsedavajući Soroševog fonda za upravljanje investicijama; kao i Masajoši San, osnivač Softbanke iz Japana.

Bil Gejts i poverenik za istraživanje, nauku i inovacije

EU Karlos Moedas

Budite sigurni da kada najuticajnije multinacionalne korporacije, najveći finansijski institucionalni investitori (uključujući Blek Rok i Goldman Saks), UN, Svetska banka, Engleska banka i druge centralne banke stanu iza finansiranja takozvane Zelene agende (svejedno da li će se ona nazivati „Novi zeleni dogovor” ili kako god), tada je vreme da se zagrebe ispod površine kampanja koje vode klimatski aktivisti kako bi se prepoznala prava agenda. Samo tako će na površinu izaći prava slika, a to je pokušaj finansijske reorganizacije svetske ekonomije pod plaštom klimatskih promena (na koje Sunce i njegova energija imaju nemerljivo mnogo veći uticaj nego što će čovek ikada moći da ima) kako bi nas obične ljude ubedili da podnesemo neopisive žrtve da bismo „spasili našu plenetu”.

Još 2010. godine šef Radne grupe 3 Međuvladinog panela o klimatskim promenama pri UN, dr Otmar Edenhofer, rekao je jednom novinaru: „… mora se jasno istaći da mi uz pomoć klimatske politike de facto raspoređujemo globalno bogatstvo. Moramo se osloboditi iluzija da je međunarodna klimatska politika istovremeno i politika očuvanja životne sredine. Ona gotovo da više nema nikakvih veza sa životnom sredinom, sa problemima poput masovnog krčenja šuma ili povećanja ozonske rupe.” Od trenutka kada je on to izjavio, ekonomska politička strategija postala je mnogo razvijenija.

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojanovic

1 komentar

  • Nažalost ovo ne treba gledati u svetlu samo zarade korporacija,pojedinaca i magnata ,već pre kao osvešćavanje te grupe ljudi-svetske elite.Oni su vrlo dobro upoznati sa svetskom ekološkom situacijom i stanju planete zemlje.Pa zar se ne bi i dalje držali zarade od nafte,gasa,uglja,itd jer je mnogo lakše i unosnije.Očigledno su shvatali i sve veći broj shvata da se priroda menja ali nagore.Pa zar nije u zadnjih 20 godina svaka tekuća godina toplija od prošle beležeći rekorde.Pa zar nije promenjen i vremenski obrazac pa je sve više razornih oluja,poplava,suša,požara,zemljotresa,itd.Zar mi ne trošimo sve više resursa tako da potrošimo za 8 meseci ono što zemlji treba godinu dana da obnovi.Mi smo već u debelom minusu.Normalno je da će ti isti ljudi tražiti način kako da se prilagode novonastaloj situaciji,sačuvati pređašnji status ali i uklopiti se u nove ekonomske tokove tako što će zarađivati-ostati u sedlu.Jer dzaba je para ako svet ode do đavola i sve se uništi.Onda nikom dobro a oni imaju najviše da izgube.Normalno je da će siromašnijim zemljama biti teško jer i oni hoće da žive kao bogate da besomučno troše energente i da se ekonomski razviju poput njih.Međutim u ovoj sadašnjoj situaciji mnogo teže biće upravo tim zapadnim razvijenim zemljama jer se treba odvići od takvog načina života i drastično promeniti socijalno-ekonomski i energetski obrazac života.To zahteva daleko veći napor i trud.Mi svi znamo da se lednici tope ali to topljenje se znatno ubrzava.Pa se tempo topljenja na svakih 40 godina ubrzava za 4 puta,znači eksponencijalno.Severni i južni pol se ponašaju poput ogledala jer reflektuju jedan veći procenat svetlosti nazad u svemir.Kako se to ogledalo smanjuje to se uvećava i priliv energije u samom sistemu.Ti lednici takođe utiču na velike morske struje koje se sve više usporavaju na taj način usporava se razmena hranjljivih materija u okeanima i okeani sve više liče na bare.Zbog toga sve više života izumire u njima a poznato je da i okeani apsorbuju oko 90%toplote koja dospe u sistem-vazduh.Grejanjem okeana biće sve manje kiseonika u njima što će dodatno uništavati život.Kada se lednici istope onda može nastupiti pravi pakao jer okeani će biti sve topliji i topliji što će pogodovati masivnom naglom izumiranju života i pojave vodoonik sulfata,otrovnog gasa koji će dalje ubrzati proces ubijanja života na planeti.Mi ljudi smo odgovorni za ovako stanje planete.Naši gradovi su sve veći i tamniji tako da apsorbuju i odaju veliku količinu toplote u okolinu-toplotna ostrva kojih je sve više.Svaki automobil je u suštini jeda toplotni radijator pa ako je njegov stepen iskorišćenja optimističnih 20% istalih 80% energije je oslobođeno u vidu toplote u okolni prostor kao medijum za hlađenje.Zamislite sada ima oko 500 miliona automobila na svetu,kamioni,avioni,brodovi.Ako svaki peti radi non stop to je jedan ogroman grejač koji dosta utiče na toplotno zagađenje zemlje.Tu su i termoelektrane,nuklearne elektrane,itd.Sve to treba promeniti i preći na daleko ekonomičnije ali neverovatno skuplje rešenje.Očigledno da planeta zemlja ne može toliko brzo da se oslobodi toplotne energije u kosmos koliko joj se dodaje.Treba omasiviti korišćenje fotonaponskih ćelija,termo solarnih panela,vetrogeneratora,korišćenje morskih struja,geotermalne energije,itd,ali sve to potrebno je potkrepiti velikim novcem i novom ekonomijom.Treba rešiti problem prevelikog zagađenja prirode i reciklaže,kao i korišćenje bio elektrana-obnovljiv izvor energije koja u sumi ne unosi novi CO2 u sistem.Treba pošumljavati,itd.Jer ako se nivo mora podigne za 1 m do kraja stoleća to znači da će velika masa vode biti deponovana oko ekvatora što može uticati na usporavanje rotacije zemlje.I ako minimalno jer je sistem isuviše velik,mi ćemo to osetiti u vidu zemljotresa,cunamija i poplava.takođe dodatna masa vode može uticati na kontinentalne ploče što sve vodi u krug i ka daljem pogoršanju .Kao da se sistem regulacije pokvario.I ako je ovo što sam napisao suviše pesimistično to i dalje nije nemoguće.Moj komentar je isuviše dugačak ali adekvatan na isuviše dugačak tekst i ne morate ga objaviti ali sam želeo da odgovorim dušebrižnicima koji forsiraju fosilna goriva koja takođe bogate jedan sloj ljudi i koji žele da se ništa ne promeni.Pa zar svi mi nekad nismo spominjali naftni lobi koji je na volšeban način sprečavao otkrića pronalazača i naučnika(na primer Tesla) u energetici da bi zaštitili svoj monopol.

Ostavite komentar