Izgleda da tajanstvene „otiske kopita” na morskom dnu u blizini obale Novog Zelanda nije iza sebe ostavilo neko mitsko biće, poput podvodnog konja, već da za ovaj fenomen postoji više naučnih objašnjenja. Istraživači su prvi put uočili ove čudne tragove 2013. godine tokom istraživanja podmorskog grebena koje je sproveo novozelandski Nacionalni institut za istraživanje vode i atmosfere (NIWA). Pronašli su ih na dubini od 450 metara i niz godina nisu mogli shvatiti šta ih je moglo prouzrokovati.
Sada su saradnici NIWA pronašli rešenje koje se savršeno uklapa u celu priču i iza sebe ima racionalnu pozadinu. Naime, ovi tragovi savršeno odgovaraju prednjem delu glava nekih vrsta morskih miševa ili rilaša. Udubljenja u središtu otisaka verovatno su tragovi ugriza koje su ostavile ribe Coelorinchus u toku hranjenja, kada su s dna hvatale mulj i usisavale plen. S obzirom na ekstremne dubine na kojima ribe miševi traže hranu, jako retko možemo pronaći ovakve tragove, navodi se u saopštenju, kako piše Science Alert. Sudeći po otiscima, istraživači pretpostavljaju da ribe love plen tako da brzim pokretom gurnu glavu u mulj, a zatim usisaju svoj obrok. Neki otisci su plići i verovatno su nastali kada je riba zgrabila raka ili sličnu životinjicu na površini peska. Dublji otisci ukazuju na to da ponekad pokušava iskopati plen koji se dublje zakopao.
Davnih sedamdesetih naučnici su ugledali morskog miša kako kopa po muljevitom morskom dnu na dubini od oko 4.000 metara. Nisu shvatili zbog čega to radi, ali su pretpostavili da će takvo ponašanje ostaviti određenu vrstu otiska na dnu. Kada su saradnici NIWA preklopili neke fotografije riba miševa i podmorskih tragova tobožnjih kopita, viđeli su da se ti oblici podudaraju. Istraživanje Rattail lebensspuren: Feeding impressions from deep-sea grenadiers objavljeno je u časopisu Deep Sea Research Part I: Oceanographic Research Paper.
(Ilustracija NIWA)
(Indeks)
