Зашто такозвана дуготрајна корона (long covid) траје толико дуго, односно зашто неки који су преболели заразу коронавирусом месецима након инфекције још имају неке симптоме обољења?
Према најновијем истраживању, дуготрајна корона могла би бити последица тога што вирус узрокује значајне промене у крвним ћелијама које се могу видети и неколико месеци после почетне дијагнозе.
Резултати су показали да се црвене крвне ћелије (еритроцити) оболелих од короне доста разликују од оних код здравих испитаника и да показују знаке нефлексибилности физичке структуре, што би могло утицати на њихову способност испоруке кисеоника.
„Успели смо да откријемо јасне и дуготрајне промене на ћелијама; и током акутне инфекције, али и након што је она била готова”, рекао је биофизичар Јохен Гук из Института Макс Планк у Немачкој. Гук и његови колеге су крв испитаника користећи софистицирани систем RТ-DC који може анализирати стотине крвних ћелија у секунди да би видели постоје ли код испитаника неке необичне промене у величини и структури крвних ћелија, пише Science Alert.
Највеће с тешким симптомима
Анализирали су крв 55 особа: 17 пацијената с тешким симптомима короне (од којих је половина касније нажалост умрла), 14 пацијената који су преболели заразу коронавирусом и 24 добровољца која нису била заражена ковидом-19. Притом је кроз RТ-DC систем пропуштено преко 4 милијуна крвних ћелија. Резултати су показали да се црвене крвне ћелије (еритроцити) оболелих од короне доста разликују од оних код здравих испитаника и да показују знаке нефлексибилности физичке структуре, што би могло утицати на њихову способност испоруке кисеоника.
„Физичка својства еритроцита пресудна су за микроциркулациони проток и као такве, ове промене могу ослабити циркулацију и поспешити хипоксемију”, објаснили су научници. „Овај синдром би се могао задржати код пацијената с дуготрајном короном и после завршетка активне инфекције. Kод оних који су преболели корону, а немају симптоме болести, промене фенотипа нису биле толико изражене, али су и даље биле присутне”, додали су.
Промене на белим зрнцима
Супротно томе, лимфоцити (беле крвне ћелије) код оних с тешким симптомима ковида-19 били су мање флексибилни, док су моноцити (такође беле крвне ћелије) били знатно већи него у ћелијама контролне групе. Неутрофили, још једна врста белих крвних ћелија, код оболелих од коронавируса имали су бројне промене и више деформација.
Занимљиво је да неутрофили имају јако кратак животни век, који траје само један дан, али да се промене код неутрофила код болесника с ковидом-19 и даље могу видети месецима након инфекције; што показује да би зараза коронавирусом могла имати трајни утицај на имунолошки систем. „Иако су се неке од тих промена вратиле до нормалних вредности после
хоспитализације, друге су потрајале месецима након отпуста из болнице, што је доказ дугорочног утицаја ковида-19 на наш организам”, наводе научници.
„Перзистентне промене еритроцита и неутрофила могле би се повезати с дуготрајним симптомима ковида-19 код пацијената, од којих је 70 посто имало хроничну главобољу или неуролошке симптоме, 54 посто поремећаје концентрације и 62 посто проблеме с циркулацијом и тахикардијом. Претпостављамо да би трајне промене физичких фенотипа крвних ћелија могле придонети дуготрајном оштећењу циркулације и испоруци кисеоника, а што је повезано с короном”, додају стручњаци.
Истраживање под насловом Physical phenotype of blood cells is altered in COVID-19 објављено је у часопису Biophysical Journal
.
(Извор Индекс)
