Више људи у свету умрло је од ковида-19 у нерадним него у радним данима.
Истраживачи су прихватили могућност да би један од разлога за такво стање могло бити кашњење у пријавама смрти, но рекли су и да би недостатак медицинског особља на крају седмице, недостатак капацитета и искуства такође могли играти улогу. Просечан број смрти од коронавируса у свету током пандемије био је шест посто већи на крају седмице у у поређењу с радним данима: 8.532 према 8.083. Стручњаци са Универзитета Торонто у Kанади анализирали су све смртне случајеве из базе података Светске здравствене организације забележене између 7. марта 2020. и 7. марта 2022. године.
Резултати истраживања, који ће бити представљени на овогодишњем Европском конгресу клиничке микробиологије и заразних болести у Португалији крајем месеца, показују да су у Сједињеним Америчким Државама викендом у просеку биле 1.483 смрти, а у радним данима 1.220, што је 22 посто више. Бразил је у просеку имао 1.061 смрт викендом, а за радних дана 823, што је 29 посто више, док је у Уједињеном Kраљевству на крају седмице забекежено у просеку 239 смртних исхода, а за радних дана их је било 215.
Даље истраживање, које се бавило просечним бројем смрти од последица ковида-19 током појединачних дана, показало је да је повећање особито велико када се упореде подаци од петка и понедељка – 9.086 према 7.219, и недеље и понедељка – 8850 према 7219 смртних исхода. Једна од истраживачица, др Физа Манзур, рекла је да закаснеле пријаве смрти не објашњавају у целости разлике између различитих земаља, попут Немачке, где је забележено мање смрти викендом (137) него током радних дана (187).
„Бирократска кашњења на крају седмице не објашњавају у целости разлог због којег је мање евидентираних смрти од ковида-19 понедељком у у поређењу са петком, а искључиво закаснеле пријаве не могу објаснити зашто је пораст смрти у САД толико велик, а није у Немачкој”, рекла је Манзур. „Напротив, викенд-учинак се вероватно догодио због недостатка медицинског особља, капацитета и искуства. Наши резултати показују да се овај проблем не решава упркос бољој делотворности здравственог система и освешћености током пандемије. Здравствени системи би могли још побољшати клиничку бригу сваког дана у сдмици.”
Истраживачи признају да би закључци студије, која је рецензирана, могли бити ограничени лажно негативним резултатима, превиђеним случајевима и грешкама приликом уноса података и да доступни подаци не узимају у обзир озбиљност болести нити истражују учинак локалних политика и јавноздравствених интервенција у појединим земљама.
(Извор Индекс)
