Астрономи су пронашли огромну шупљину у свемиру, али за сада немају објашњење како је она настала.
Огромна шупљина је округлог облика, простире се на скоро 500 светлосних година и налази се између сазвежђа Персеј и Бик. Молекуларни облаци – подручја у којима се формирају звезде – који су добили име по тим сазвежђима, окружују ову празнину. Упркос тој интригантној чињеници, научници нису утврдили како је она настала.
„Стотине звезда се формирају или већ постоје на површини овог џиновског мехура… Имамо две претпоставке – или је супернова у језгру овог мехура истиснула гас напоље формирајући оно чеми смо дали име супершкољка Персеј-Бик, или је феномен настао током милиона година уз дејство низа супернова”, каже Шмуел Бијали, постдокторски истраживач у Институту за теорију и рачунање Центра за астрофизику са седиштем у Вирџинији (САД), који је водио студију. Научници спекулишу да молекуларни облаци Персеја и Бика, заправо, нису засебне структуре у свемиру. Уместо тога, чини се да су настали из истог ударног таласа, након експлозије супернове. „То показује да, када звезда умре, супернова генерише ланац догађаја који на крају могу довести до рађања нових звезда”, рекао је др Бијали.
Истраживачи су открили празнину, односно шупљину или како је неки називају „свемирску пећину”, док су анализирали тродимензионалне мапе облика и величина оближњих молекуларних облака. Информације су добијене и захваљујући свемирској опсерваторији коју је покренула Европска свемирска агенција – Гаја. Та мапа је сама по себи велики пробој, то је први пут да су молекуларни облаци уцртани у три димензије. Раније су научници били ограничени на равне слике.
„Ове облаке смо могли да посматрамо деценијама, али нисмо знали њихов прави облик, дубину или запремину. Такође нисмо били сигурни колико су облаци удаљени”, рекла је истраживач Кетрин Цукер, која је водила студију њихове израде, а то је детаљно објашњена у чланку објављеном у часопису Astrophisical Journal. Чланак шупљину описује као гигантску сферну шкољку која формира звезду.
(Извор РТС)
