KOSMIČKI RAZLAZ RUSIJA-SAD

Odluka NASA da se njeni skafanderi, umesto ruskih, koriste u Mesečevoj orbitalnoj stanici i da se ruski modul za izlazak u otvoreni kosmos gradi po američkim standardima, ponovo je pokrenula pitanje uloge Rusije u ovom projektu. NASA sa svojim zapadnim partnerima, Evropskom (ESA), Japanskom (JAXA) i Kanadskom (CSA) kosmikom agencijom, vrši pritisak na „Roskosmos” da se, za sada jedini ruski segment Mesečeve orbitalne stanice, komora za izlazak u otvoreni kosmos, gradi po američkim tehničkim sandardima.

Mr Grujica S. Ivanović

Mesečevu orbitalnu stanicu, od ranije poznata pod nazivom „Kapija dubokog kosmosa” (DSG – Deep Space Gateway), mada se u poslednje vreme koristi i naziv „Mesečeva orbitalna platforma – kapija” (LOP-G – Lunar Orbital Platform-Gateway), NASA planira da sagradi sa svojim partnerima. U program koji je još u preliminarnoj fazi, znači ne postoji finalno rešenje strukture i plana gradnje stanice, a nijedna učesnica nije potpisala nikakvo tehničko rešenje ili dokument o saradnji, učestvuju vodeći partneri projekta Međunarodne kosmičke stanice (MKS ili ISS). NASA, naime, namerava da iz niske pređe u orbitu oko Meseca i tamo testira tehnologije kojima će osvajati Mesec, uključujući Mars, i duboki kosmos.
Od prvih dana postoje razmirice između dva vodeća partnera – NASA i „Roskosmosa”. Za Amerikance to je deo ambicioznog plana leta na Mars. Međutim, posle odluke Donalda Trampa da se na „crvenu planetu” leti preko Meseca, uz sletanje na njegovu površinu, gradnja baze na Zemljinom pratiocu za NASA je dobio novu dimenziju. Pre toga mnogi su se pitali, uključujući autora ovih redova, kakva je svrha skupog i rizičnog projekta bez spuštanja na Mesec, da bi se tehnologije za let na Mars, koje su mogu testirati i u okviru projekta MKS, u niskoj orbiti oko Zemlje, proverile na oko 40.000 kilometara iznad Meseca? I to bez sletanja astronauta na Mesec! Inicijativa predsednika SAD, međutim sve je okrenula na drugu stranu – Mars je u redu, ali hajde prvo da osvojimo Mesec, jer se tamo nalazi mnogo toga što bi moglo itekako dobro doći kao zamena za sve manje resurse naše planete. Uz to, o n želi da ovo obavi s moćnim američkim privatnim sektorom.

Očigledno je NASA je naučila lekciju iz
projekta MKS gde postoje dve tehnički
i fizički odvojene celine – američko-
međunarodna koja je napravljena po
američkim standardima i ruska sa svim
modulima po ruskim standardima.
Maltene postoje dva politička bloka koja
su, kako vidimo, na Zemlji sve udaljenija.

Postavlja se pitanje kakvo je mesto Rusije u ovome? Što se Evrope, Japana i Kanade tiče, tu je sve jasno: njihovi moduli, oprema i svi sistemi u sklopu MKS izrađeni su po američkim tehničkim standardima. Pored toga, to su za SAD prijateljske zemlje, čija je uloga u rukovođenju i kontroli potpuno u senci NASA. Konačno, za razliku od MKS, NASA se ovde ponaša kao jedini lider i hoće da se u programu gradnje i korišćenja Mesečeve stanice igra po njenim pravilima.

Dvostruka pravila
Očigledno je NASA je naučila lekciju iz projekta MKS gde postoje dve tehnički i fizički odvojene celine – američko-međunarodna koja je napravljena po američkim standardima i ruska sa svim modulima po ruskim standardima. Maltene postoje dva politička bloka koja su, kako vidimo, na Zemlji sve udaljenija. U ruskom delu važe ruska pravila, on je potpunos pod kontrolom ruskog Centra upravljanja kosmičkim letovima. Ukoliko bi došlo do većih talasanja u političkim odnosima, uz nekoliko tehničkih zahvata, vrata između dva dela MKS-a bi jednoga dana mogla biti zatvorena. Ili, kako to „Roskosmos” sada najozbiljnije planira, ako zatreba u stanju je da fizički odvoji svoj deo od ostatka MKS. NASA želi projekat pod kontrolom Bele kuće, koji bi jednog dana mogao da bude deo obimnijeg programa istraživanja Meseca i Marsa. I opet se postavlje pitanje gde je tu mesto Rusiji?

MKS (Vikipedija)

Pritisak iz NASA da se jedini ruski, a mora se priznati najskromniji deo „Kapije dubokog kosmosa” – komora za izlazak u otvoreni kosmos, gradi po američkim standardima govori nedvosmisleno da SAD ne žele novu MKS u orbiti oko Meseca: sa dva domaćina, a najvećim delom sa američkim novcem. Već se pominje više od stotinu milijardi dolara samo za gradnju, bez održavanja i budućih operativnih troškova. A leteti do Meseca i natrag nekoliko puta je skuplje nego leteti do MKS.

Tehnički gledano, to znači da, na primer, snabdevanja električnom energijom, termoregulacija modula, održavanja životnih uslova u stanici, svi međusklopovi (interfejsi), maltene sve mora da bude urađeno po američkim standardima. I da treba da postoji samo jedan tip (američki) skafandera za otvoreni kosmos, jer nije logično da u tako skučenom prostoru, u kome se cena svakog slobodnog milimetra meri stotinama hiljada dolara, postoje dva različita tipa skafandera – ruski i američki. Sa svim ovim računicama, preostaje da jedino metalna konstrukcija modula bude ruska, ako NASA i za nju ne bude zahtevala primenu američkih standarda!

Standardi su, koliko znamo, dugo bili predmet razgovara, u kojima su učestvovali svi učesnici, osim Rusije. Evropa, Japan i Kanada su još iz vremena gradnje MKS usvojili američke standarde. U sastav američko-međunarodnog dela MKS, pored američkih, nalaze se po jedan japanski („kibo”) i evropski („kolumbus”) modul i kanadska robotska ruka („kanadarm”) kojom astronauti iz stanice prihvataju privatne kosmičke brodove.

Modul „kolumbus” (ESA)

U pokušaju da zaštiti svoje interese,
Rusija je na nedavnom većanju partnera
projekta u Koloradu springsu predložila
da se u „Kapiji dubokog kosmosa” primenjuju
isti principi kao u MKS, znači postojanje
dva odvojena dela. Međutim, SAD je ovu
ideju bezuslovno odbacila.

U ruskom delu važe ruska pravila: za elektronapajanje je napon od 28 volti (V), u američkom je – 120 volti, različite su hemijske komponente unutrašnje i spoljašnje termoregulacije (kod američkih modula t su voda i amonijak, a u ruskim triol i izooktan), drugačiji su interfejsi električnih kablova i sistema upravljanja opremom modula, telekomunikacija i prenosa i obrade informacija.

U pokušaju da zaštiti svoje interese, Rusija je na nedavnom većanju partnera projekta u Koloradu springsu predložila da se u „Kapiji dubokog kosmosa” primenjuju isti principi kao u MKS, znači postojanje dva odvojena dela. Međutim, SAD je ovu ideju bezuslovno odbacila, uz obrazloženje da je to kod ogromne stanice kakva je MKS bilo logično: ukupna masa MKS iznosi preko 400 tona, u njenom sastavu se nalazi 15 modula (osam američkih, pet ruskih i po jedan evropski i japanski). Sa pet ruskih modula bilo je iluzorno insistirati na američkim standardima. U novom projektu uloga Rusije je skromna, tako da NASA smatra da je isuviše rizično uvoditi i ruske standarde. Iako konačan izgled „Kapije dubokog kosmosa” još nije usaglašen, poznato je da će postojati jedan do dva stambena modula (boravak posade), i po jedan energetski, pogonski i za izlazak u otvoreni kosmos.

Razlaz bez dogovora
U Kolorado springsu bilo je, po svemu sudeći, i te kako napeto, učesnici su se razišli bez dogovora. Rusiju je predvodio slavni sovjetsko/ruski kosmonaut Sergej Krikaljov, koji u „Roskosmosu” rukovodi programima čovekovih letova u kosmos, po čijim se rečima to može postići za jednu do dve godine. On je tada rekao da su Rusi skrenuli pažnju ostalim partnerima na to da imaju svoj program za Mesec, da će biti mnogo potprograma, a jedan od tih je „Kapija dubokog kosmosa”. I podsetio da su Amerikanci koliko do juče imali u vidu osvajanje Marsa, dok su Rusi godinama govorili da je im Mesec glavni korak na putu ka „crvenoj planeti”. Posle novih kosmičkih vetrova iz Bele kuće jasno – bez obzira da li odmah na Mars ili najpre Mesec pa Mars – da postoji zajednički deo tog puta. „Prirodno je da moramo uvek imati sveobuhvatnu sliku na umu i kako se ovaj program uklapa u naš nacionalni program osvajanja Meseca”, izjavio je Sergej Krikaljov.

Prikaz ruske Mesečeve baze

Na pitanje da li je NASA, navodno, predložila „Roskosmosu” da otkupi tehničku dokumentaciju ruskih modula na MKS, koju bi koristili prilikom gradnje „Mesečeve kapije”, on je odgovorio da to nije tačno. Sada se, nastavio je, vode tehnički razgovori kako će se graditi „Kapija dubokog kosmosa”, bez pominjanja uloge pojedinih država u tome. Dogovor NASA i „Rosmosmosa”, potpisan u Adelajdu na Međunarodnom kongresu astronautike, bio je, u stvari, protokol o namerama. Nije utanačeno učešće Rusije, jer se u Moskvi, pored izlazne komore, nadaju da naprave barem još jedan modul. Isprva je to bio stambeni modul, ali posle neslaganja NASA pominje se odsek za spajanje kosmičkih brodova, u čemu Rusija ima najbogatije iskustvo. Otuda treba da važe ruski standardi susretanja i spajanja. Prevoz ljudi i tereta na relaciji Zemlja-Mesec-Zemlja obavljaće se američkim kosmičkim brodom „Orion” i, kako se Rusi još nadaju, ruskim brodom nove generacije „Federacija”. „Mi planiramo da radimo prema istim principima kao na MKS, svako gradi svoj deo i svako odgovara za svoj deo stanice”, objasnio je Sergej Krikaljov.

Sergej Krikaljov

Koliko vidimo, za sada su to pusta nadanja. Neimenovani izvor iz „Roskosmosa” rekao je da Rusiju jo drže u projektu, mada bi je, kako se izrazio, „s velikim zadovoljstvom izbacili”. I ne samo zbog političkih razloga ili različitih tehničkih standarda. U toku izgradnje MKS pokazalo se da Rusija, što nije nikakva tajna, zaostaje za zapadnim partnerima gotovo u svim tehnološkim ciklusima kosmičke tehnike. Nedavno je, na primer objavljeno da je prvi angolski satelit izrađen u Rusiji i prošlog decembra lansiran proglašen izgubljenim. Maltene istovremeno, za vreme trećeg starta sa kosmodroma Vastočni celokupni korisni teret od 11 satelita završio je na dnu Tihog okeana.

Šta će se posle bure u Koloradu springsu desiti? Očekuje se mnogo dodatnih analiza i nastojanje da se iz ionako skromnog prisustva u Mesečevoj orbitalnoj stanici izvuče maksimum za buduće ruske planove osvajanja Meseca. Međutim, manevarski prostor Rusije je sve manji. S predloženom orbitom (nepraktična za rusko spuštanje na Mesec) i osnovnom strukturom, „Kapija dubokog kosmosa”, to je više nego jasno, ne zadovoljava potrebe Rusije. Sada i pritisak u vezi sa tehničkim standardima koji je, najverovatnije, isplaniran u vreme nagoveštaja programa „put svile na Mesec”, ali ne kineskog, već moćnog američkog privatnog sektora. A NASA šalje jasne signale da ne želi „Roskosmos” u svom projektu.