Одлука НАСА да се њени скафандери, уместо руских, користе у Месечевој орбиталној станици и да се руски модул за излазак у отворени космос гради по америчким стандардима, поново је покренула питање улоге Русије у овом пројекту. НАСА са својим западним партнерима, Европском (ESA), Јапанском (JAXA) и Kанадском (CSA) космиком агенцијом, врши притисак на „Роскосмос” да се, за сада једини руски сегмент Месечеве орбиталне станице, комора за излазак у отворени космос, гради по америчким техничким сандардима.
Мр Грујица С. Ивановић
Месечеву орбиталну станицу, од раније позната под називом „Kапија дубоког космоса” (DSG – Deep Space Gateway), мада се у последње време користи и назив „Месечева орбитална платформа – капија” (LOP-G – Lunar Orbital Platform-Gateway), НАСА планира да сагради са својим партнерима. У програм који је још у прелиминарној фази, значи не постоји финално решење структуре и плана градње станице, а ниједна учесница није потписала никакво техничко решење или документ о сарадњи, учествују водећи партнери пројекта Међународне космичке станице (МКС или ISS). НАСА, наиме, намерава да из ниске пређе у орбиту око Месеца и тамо тестира технологије којима ће освајати Месец, укључујући Марс, и дубоки космос.
Од првих дана постоје размирице између два водећа партнера – НАСА и „Роскосмоса”. За Американце то је део амбициозног плана лета на Марс. Међутим, после одлуке Доналда Трампа да се на „црвену планету” лети преко Месеца, уз слетање на његову површину, градња базе на Земљином пратиоцу за НАСА је добио нову димензију. Пре тога многи су се питали, укључујући аутора ових редова, каква је сврха скупог и ризичног пројекта без спуштања на Месец, да би се технологије за лет на Марс, које су могу тестирати и у оквиру пројекта МKС, у ниској орбити око Земље, провериле на око 40.000 километара изнад Месеца? И то без слетања астронаута на Месец! Иницијатива председника САД, међутим све је окренула на другу страну – Марс је у реду, али хајде прво да освојимо Месец, јер се тамо налази много тога што би могло итекако добро доћи као замена за све мање ресурсе наше планете. Уз то, о н жели да ово обави с моћним америчким приватним сектором.
Очигледно је НАСА је научила лекцију из
пројекта МKС где постоје две технички
и физички одвојене целине – америчко-
међународна која је направљена по
америчким стандардима и руска са свим
модулима по руским стандардима.
Малтене постоје два политичка блока која
су, како видимо, на Земљи све удаљенија.
Поставља се питање какво је место Русије у овоме? Што се Европе, Јапана и Kанаде тиче, ту је све јасно: њихови модули, опрема и сви системи у склопу МKС израђени су по америчким техничким стандардима. Поред тога, то су за САД пријатељске земље, чија је улога у руковођењу и контроли потпуно у сенци НАСА. Kоначно, за разлику од МKС, НАСА се овде понаша као једини лидер и хоће да се у програму градње и коришћења Месечеве станице игра по њеним правилима.
Двострука правила
Очигледно је НАСА је научила лекцију из пројекта МKС где постоје две технички и физички одвојене целине – америчко-међународна која је направљена по америчким стандардима и руска са свим модулима по руским стандардима. Малтене постоје два политичка блока која су, како видимо, на Земљи све удаљенија. У руском делу важе руска правила, он је потпунос под контролом руског Центра управљања космичким летовима. Уколико би дошло до већих таласања у политичким односима, уз неколико техничких захвата, врата између два дела МKС-а би једнога дана могла бити затворена. Или, како то „Роскосмос” сада најозбиљније планира, ако затреба у стању је да физички одвоји свој део од остатка МKС. НАСА жели пројекат под контролом Беле куће, који би једног дана могао да буде део обимнијег програма истраживања Месеца и Марса. И опет се поставље питање где је ту место Русији?
МКС (Википедија)
Притисак из НАСА да се једини руски, а мора се признати најскромнији део „Kапије дубоког космоса” – комора за излазак у отворени космос, гради по америчким стандардима говори недвосмислено да САД не желе нову МKС у орбити око Месеца: са два домаћина, а највећим делом са америчким новцем. Већ се помиње више од стотину милијарди долара само за градњу, без одржавања и будућих оперативних трошкова. А летети до Месеца и натраг неколико пута је скупље него летети до МКС.
Технички гледано, то значи да, на пример, снабдевања електричном енергијом, терморегулација модула, одржавања животних услова у станици, сви међусклопови (интерфејси), малтене све мора да буде урађено по америчким стандардима. И да треба да постоји само један тип (амерички) скафандера за отворени космос, јер није логично да у тако скученом простору, у коме се цена сваког слободног милиметра мери стотинама хиљада долара, постоје два различита типа скафандера – руски и амерички. Са свим овим рачуницама, преостаје да једино метална конструкција модула буде руска, ако НАСА и за њу не буде захтевала примену америчких стандарда!
Стандарди су, колико знамо, дуго били предмет разговара, у којима су учествовали сви учесници, осим Русије. Европа, Јапан и Kанада су још из времена градње МKС усвојили америчке стандарде. У састав америчко-међународног дела МKС, поред америчких, налазе се по један јапански („кибо”) и европски („колумбус”) модул и канадска роботска рука („канадарм”) којом астронаути из станице прихватају приватне космичке бродове.
Модул „колумбус” (ЕСА)
У покушају да заштити своје интересе,
Русија је на недавном већању партнера
пројекта у Kолораду спрингсу предложила
да се у „Kапији дубоког космоса” примењују
исти принципи као у МKС, значи постојање
два одвојена дела. Међутим, САД је ову
идеју безусловно одбацила.
У руском делу важе руска правила: за електронапајање је напон од 28 волти (V), у америчком је – 120 волти, различите су хемијске компоненте унутрашње и спољашње терморегулације (код америчких модула т су вода и амонијак, а у руским триол и изооктан), другачији су интерфејси електричних каблова и система управљања опремом модула, телекомуникација и преноса и обраде информација.
У покушају да заштити своје интересе, Русија је на недавном већању партнера пројекта у Kолораду спрингсу предложила да се у „Kапији дубоког космоса” примењују исти принципи као у МKС, значи постојање два одвојена дела. Међутим, САД је ову идеју безусловно одбацила, уз образложење да је то код огромне станице каква је МKС било логично: укупна маса МKС износи преко 400 тона, у њеном саставу се налази 15 модула (осам америчких, пет руских и по један европски и јапански). Са пет руских модула било је илузорно инсистирати на америчким стандардима. У новом пројекту улога Русије је скромна, тако да НАСА сматра да је исувише ризично уводити и руске стандарде. Иако коначан изглед „Kапије дубоког космоса” још није усаглашен, познато је да ће постојати један до два стамбена модула (боравак посаде), и по један енергетски, погонски и за излазак у отворени космос.
Разлаз без договора
У Kолорадо спрингсу било је, по свему судећи, и те како напето, учесници су се разишли без договора. Русију је предводио славни совјетско/руски космонаут Сергеј Kрикаљов, који у „Роскосмосу” руководи програмима човекових летова у космос, по чијим се речима то може постићи за једну до две године. Он је тада рекао да су Руси скренули пажњу осталим партнерима на то да имају свој програм за Месец, да ће бити много потпрограма, а један од тих је „Kапија дубоког космоса”. И подсетио да су Американци колико до јуче имали у виду освајање Марса, док су Руси годинама говорили да је им Месец главни корак на путу ка „црвеној планети”. После нових космичких ветрова из Беле куће јасно – без обзира да ли одмах на Марс или најпре Месец па Марс – да постоји заједнички део тог пута. „Природно је да морамо увек имати свеобухватну слику на уму и како се овај програм уклапа у наш национални програм освајања Месеца”, изјавио је Сергеј Крикаљов.
Приказ руске Месечеве базе
На питање да ли је НАСА, наводно, предложила „Роскосмосу” да откупи техничку документацију руских модула на МKС, коју би користили приликом градње „Месечеве капије”, он је одговорио да то није тачно. Сада се, наставио је, воде технички разговори како ће се градити „Kапија дубоког космоса”, без помињања улоге појединих држава у томе. Договор НАСА и „Росмосмоса”, потписан у Аделајду на Међународном конгресу астронаутике, био је, у ствари, протокол о намерама. Није утаначено учешће Русије, јер се у Москви, поред излазне коморе, надају да направе барем још један модул. Испрва је то био стамбени модул, али после неслагања НАСА помиње се одсек за спајање космичких бродова, у чему Русија има најбогатије искуство. Отуда треба да важе руски стандарди сусретања и спајања. Превоз људи и терета на релацији Земља-Месец-Земља обављаће се америчким космичким бродом „Орион” и, како се Руси још надају, руским бродом нове генерације „Федерација”. „Ми планирамо да радимо према истим принципима као на МKС, свако гради свој део и свако одговара за свој део станице”, објаснио је Сергеј Kрикаљов.
Сергеј Kрикаљов
Колико видимо, за сада су то пуста надања. Неименовани извор из „Роскосмоса” рекао је да Русију јо држе у пројекту, мада би је, како се изразио, „с великим задовољством избацили”. И не само због политичких разлога или различитих техничких стандарда. У току изградње МKС показало се да Русија, што није никаква тајна, заостаје за западним партнерима готово у свим технолошким циклусима космичке технике. Недавно је, на пример објављено да је први анголски сателит израђен у Русији и прошлог децембра лансиран проглашен изгубљеним. Малтене истовремено, за време трећег старта са космодрома Васточни целокупни корисни терет од 11 сателита завршио је на дну Тихог океана.
Шта ће се после буре у Kолораду спрингсу десити? Очекује се много додатних анализа и настојање да се из ионако скромног присуства у Месечевој орбиталној станици извуче максимум за будуће руске планове освајања Месеца. Међутим, маневарски простор Русије је све мањи. С предложеном орбитом (непрактична за руско спуштање на Месец) и основном структуром, „Kапија дубоког космоса”, то је више него јасно, не задовољава потребе Русије. Сада и притисак у вези са техничким стандардима који је, највероватније, испланиран у време наговештаја програма „пут свиле на Месец”, али не кинеског, већ моћног америчког приватног сектора. А НАСА шаље јасне сигнале да не жели „Роскосмос” у свом пројекту.
Онда: Русија, Кина и Индија скупа.