АРГУСОВ ПОГЛЕД

„КОВАЧКИ МЕХ”СА СУНЦА

1.104 pregleda

У принципу, за пожаре у Грчкој нико није крив. Међутим, да су „зналци”измишљеног глобалног загревања и брзих климатских промена пратили ерупције на Сунцу и кретање атмосферске реке, све би било другачије. Службе за предузимање превентивних мера биле би унапред обавештене о наиласку атмосферске реке која је носила избачене честице са Сунца, а ватра би у зачетку била брзо угашена. Наиме, пламен који стварајуове честице је слаб и може се лако угасити.

Мр Милан Т. Стеванчевић

У априлу 2018. започео је нови 25. циклус активности Сунца, када постоје короналне рупе које избацују високоенергетске честице атомских димензија, голим оком невидљиве. А под тим се подразумевају честице сунчевог ветра које носе слободна електрична оптерећења (протоне, електроне, нуклеоне..). Велику термалну и кинетичку енергију. То су услови за стварање великих шумских пожара.

У току јула два таласа термалних
честица су погодила Европу. Први
је изазвао велике шумске пожаре у
Шведској 16. јула, а други у Грчкој
23. јула. Трећи је донео велике
падавине у Грчкој и Србији.

Брзина честица из короналних рупа креће се од 500 до 2.000 километара у секунди, а температура достиже вредности до два милиона Целзијусових степени. Честице које су продрле до Грчке имале су температуру од милион и триста хиљада степени и брзину од 544 километара у  секунди.


Снимак Сунца на фреквенцији чија је таласана дужина
193 ангстрема (НАСА)

После продора кроз магнетну одбрану Земље, честице формирају струјно поље у виду атмосферске реке. Атмосферска река високоенергетских честица има ширину, дубину и брзину, а то омогућује да се прогнозира када ће стићи до одређене локације и постати могући фактор ризика.
У току јула два таласа термалних честица су погодила Европу. Први је изазвао велике шумске пожаре у Шведској 16. јула, а други у Грчкој 23. јула. Трећи је донео велике падавине у Грчкој и Србији.

Разлика између пожара у Шведској и Грчкој је велика. У Шведској су термалне честице падале под углом, а у Грчкој вертикално као киша. Када честице падају под углом, онда оне формирају линијски ватрени фронт који се креће у правцу ветра, што омогућује евакуацију становништва. Брзина ватреног фронта је релативно мала.

Код вертикалног падања нема ватреног фронта, ватра се јавља на више места у облику кругова. Често се ватрени кругови не додирују, већ сваки  има своју ватрену површину. У том случају евакуација становништва је отежана или немогућа, јер се не зна где ће се појавити нови. Настанак пожарних површина код снажног вртложног ветра је брз.


Положај атмосферске реке у Грчкој

Лево од смера кретања атмосферске реке јавља се киша, а испод и десно настају пожари. Киша се ствара електронском валенцијом водоника и кисеоника које носи атмосферска река, а не испаравањем. Честе провале облака у Србију су, такође, последица атмосферске реке која је погодила Грчку. То је једна иста атмосферска река настала из исте короналне рупе.

Да би се појавио велики шумски
пожар, потребни су одређени
временски и електромагнетни
услови. Први је појава пламена, а
за пламен у шуми потребно је да
температура буде преко 180 степени.
Температура ваздуха у тренутку
појаве пламена била је 34 степена,
што указује да она није била узрочник
пожара у Грчкој. Други услов јесте
појава вртложних ветрова који
распирују пожар.

У посматраној зони испод атмосферске реке ватрени кругови јавља ју се истог дана. То значи да су сви пожари у Грчкој избили у раним јутарњим сатима 23. јула у истом сату, односно у тренутку када је атмосферска река стигла до Грчке.

Да би се појавио велики шумски пожар, потребни су одређени временски и електромагнетни услови. Први је појава пламена, а за пламен у шуми потребно је да температура буде преко 180 степени. Температура ваздуха у тренутку појаве пламена била је 34 степена, што указује да она није била узрочник пожара у Грчкој. Други услов јесте појава вртложних ветрова који распирују пожар. Без вртложног ветра нема шумског пожара.Други услов показује да човек не може да изазове велики шумски пожар,јер није у стању да створи врложни ветар. Као што му име каже, то није обичан праволинијски ветар.

За појаву вртложног ветра потребан је први покретач, односно електромагнетна сила која настаје узајамним дејством ковенционе електричне струје, а стварају је честице и магнетног поља Земље. Честице захватају ваздушне масе и тако образују ветар. Ветар се не ствара разликом атмосферских притисака.

Ватра не може да створи врложење ваздушних маса, односно ватрени торнадо.Ватрена торнада ствара електромагнетна сила као први покретачсвих природних појава у атмосфери и унутрашњости Земље. Све остале силе у природи су последичне, привидне силе. Електромагнетна сила омогућује вртложно кретање ваздушних маса које распирује ватру као мех код ковача за загревање гвожђа. Јако вртложење ваздушних маса повећава количину топлоте ватрене површине. У принципу, количина топлоте коју носе енергетске честице је мала.

Честице носе високу температуру, али не и велику количину топлоте, па нису у стању за запале дрво у шуми. Честице могу да запале само суву траву и лишће. Запаљена сува трава и лишће без ветра има малу количину топлоте. У том случају ватра не би захватила стабла у шуми, већ само суву траву на тлу, па шумског пожара не би било. Треба нагласити да је вртложни ветар тај временски параметар који распирује ватру и ствара шумски пожар. (Природни мех за распаљивање ватре).

У принципу, за пожаре у Грчкој нико није крив. Међутим, да су „зналци”измишљеног глобалног загревања и брзих климатских промена пратили ерупције на Сунцу и кретање атмосферске реке, све би било другачије. Службе за предузимање превентивних мера биле би унапред обавештене о наиласку атмосферске реке која је носила избачене честице са Сунца, а ватра би у зачетку била брзо угашена. Наиме, пламен који стварајуове честице је слаб и може се лако угасити.

Пожара ће бити и у будуће, и унапред је познат кривац. Чак и да је неки човек палио грање, сигурно није могао да створи шумски пожар. Ако се то десило на једној кружној површини, шта је са оних 46 посебних што се не додирују, а на којима су беснели шумски пожари. Ово ме подсећа на случај од пре неколико година када је полиција ухапсила два ловца, „пиромана”,  јер су за сат времена упалили шуму у дужини од 80 километара. Неки брзи ловци.

За сам крај: свака држава треба да установи службу која ће пратити синоптичку ситуацију на Сунцу и о томе обавештавати надлежне службе.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар