Прозрачна група звезда необичне форме можда скрива једну посебну тајну – више од 100 црних рупа звездане масе.
Ако се ово откриће потврди, добићемо објашњење зашто ово јато звезда тако изгледа: са звездама које су међусобно размакнуте неколико светлосних година и које сачињавају звездани поток што се протеже кроз невероватних 30.000 светлосних година. Глобуларни (кугласти) скуп Паломар 5 удаљен је од нас између 65.000 и 80.000 светлосних година, а одувек је сматран помало чудним. Наиме, ради се о једном од најпрозрачнијих кугластих скупова; мање је масиван од осталих јата и има већу удаљеност између својих звезда. Такође има два дугачка репа пуна звезда које беже из средишта, пише EarthSky.
Астрономи су сада открили нешто необично у Паломару 5 – више од 100 црних рупа које се скривају у средишту. Установили су да овај кугласти скуп има отприлике три пута више црних рупа него што се очекује и да неких 20% његове масе заправо долази из гомиле црних рупа.
На снимку астрономског пројекта Digital Sky Survey (SDSS) видимо бело средиште Паломара 5 и две струје звезда са обе стране центра које су приказане у наранџастој боји.
Стари као сам свемир
Kугласти скупови се често сматрају фосилима раног свемира. Обично се ради о густим формацијама сферног облика (слика доле) које садрже отприлике 100.000 до 1 милион врло старих звезда. Неки скупови, попут NGC 6397, стари су готово колико сам свемир. Паломар 5 је, такође, изузетно древан скуп, настао је пре више од 10 милијарди година, у исто време кад и наша галаксија.
Звезде у глобуларном скупу рађају се у исто време, из истог облака гаса. У нашој галаксији, Млечном путу, налази се око 150 познатих кугластих скупова. Астрономи су сада открили нешто необично у Паломару 5 – више од 100 црних рупа које се скривају у средишту. Установили су да овај кугласти скуп има отприлике три пута више црних рупа него што се очекује и да неких 20% његове масе заправо долази из гомиле црних рупа. Стручњаци наводе да ће једног дана све ове звезде у Паломару 5 нестати и да ће остати само црне рупе.
Објашњење необичног изгледа
Будући да су недавна истраживања показала да би се у глобуларним скуповима могле налазити црне рупе и да је познато да гравитационе интеракције с црним рупама из скупова знају избацити звезде, научници су у неке од својих симулација укључили и црне рупе, наводи Science Alert.
Њихови су резултати показали да би велика гомила црних рупа звездане масе могла резултирати кугластим скупом који има необичан изглед попут Паломара 5. Наиме, Паломар 5 је једини кугласти скуп који има таласне токове. Ти токови настају након што из његовог средишта одлазе звезде које онда творе дугачак звездани реп.
Симулације су показале да ће за неких милијарду година скуп у потпуности нестати. Нешто пре тога ће се састојати само од црних рупа које ће кружити око нашег галактичког средишта.
Орбиталне интеракције у случају накупљених црних рупа би у том случају могле бити одговорне за избацивање звезда и за стварање дугачког таласног тока, али би за то било потребно много више црних рупа него што предвиђају теорије. „Број црних рупа отприлике је три пута већи од очекиваног, а то значи да црне рупе чине више од 20 посто укупне масе скупа”, рекао је астрофизичар Марк Џајлс са Универзитета Барселона у Шпанији. „Свака од њих има масу која је отприлике 20 пута већа од масе Сунца.”
Само од црних рупа
Симулације су показале да ће за неких милијарду година скуп у потпуности нестати. Нешто пре тога ће се састојати само од црних рупа које ће кружити око нашег галактичког средишта. Према истраживању, слична судбина вероватно чека и друге кугласте скупове.
„Била је велика непознаница колико црних рупа има у скуповима, што је тешко установити посматрањем јер се црне рупе не могу видети. Помоћу наше методе анализе броја звезда које бивају избачене из кугластог скупа успели смо сазнати колико у њему има црних рупа”, рекао је астрофизичар Фабио Антонини са Универзитета Кардиф у Великој Британији.
Истраживање названо A supra-massive population of stellar-mass black holes in the globular cluster Palomar 5 објављено је у часопису Nature Astronomy.
