Научници су тако створили „виртуелни громобран” који може да је скрене са њене путање.
Истраживање, објављено у часопису Nature Photonics, могло би да доведе до унапређене заштите од удара грома, посебно за важне инфраструктурне објекте, попут електрана, аеродрома, болница… Све до сада, најчешће коришћена заштита је Френклинов громобран, метална шипка на врху зграда која спроводи електрицитет кроз себе и безбедно га спроводи до земље.
Традиционални громобран штити и зграду Политехничке школе у Француској, чији су стручњаци и смислили нови начин испаљивања ласера у небо који може да служи као виртуелна и мобилна алтернатива. Пређашња лабораторијска истраживања показала су да ласери могу да послуже као водичи за муње, али истраживачи истичу да до сада нису спроведени експерименти који би у пракси показали да је то могуће. Да би тестирали теорију, инсталирали су „ласерски громобран” који је испаљивао хиљаде ласерских пулсева по секунди близу телекомуникационог торња којег годишње погоди око 100 муња.
Уређај ствара пулсеве јонизованог ваздуха са наелектрисаним честицама које могу да привуку и воде муњу кроз свој зрак. Испаљујући ласер у небо са традиционалног громобрана, ласер је повећао виртуелну висину и заштиту коју громобран пружа.
(Илустрација Ecole polytechnique)
(РТС)
