Научници из САД смислили су експериментални лек који подстиче мишиће на сагоревање масноћа (као у току вежбања) код гојазних мишева. Медикамент припада предложеној класи терапеутика познатих као миметици вежбања, који опонашају физиолошке адаптације повезане са физичким активностима. Kао што име сугерише, ови једињења би требало да омогуће добробити вежбања без напора, укључивањем биолошких путева који се обично активирају током телесне активности.
Звучи добро, зар не? Иако се чини обећавајуће, потребно је још много тестирања пре него што постане јасно који су ризици и добробити од узимања таквих лекова. Нови кандидат за медикамент активира рецепторе у ткивима која захтевају велику енергију, као што су мишићи, стварајући код мишева учинак сличан аеробним тренинзима. Дакле, уместо да сузбија апетит, он чини да животиње троше више енергије док се одмарају и да дуже вежбају када се почну кретати. Човекови мишићи углавном сагоревају глукозу у току кратких вежби и тренинга са теговима, прелазећи на масне киселине за време дужих сесија аеробних вежби као што је трчање.
„Kада смо дали лек мишевима, метаболизам њиховог тијела окренуо се према коришћењу масних киселина, што је врло слично процесу који се догађа током вежбањa”, рекао је фармаколог Томас Бeрис са Универзитета Флорида у САД, а преноси Science Alert. У претходној студији објављеној раније ове године, он и сарадници су показали да једињење SLU-PPС-332 повећава одређену врсту мишићних влакана код мишева и побољшава издржљивост у вежбању. Мишеви нормалне тежине трчали су даље и дуже од оних који нису третирани, као да је лек откључао нове залихе енергије.
Научници су у новом истраживању жељели дознати више у вези са учинком једињења на метаболизам мишића. Приметили су да су у року од два сата од давања лека мишићи мишева почели сагоревати више масти, као да се баве дуготрајном вежбом. Месец дана касније, промена је била очигледна. Животињице просечне тежине су након тридесетак дана узимања лека имале готово исту тежину као и пре, али им се смањила масна маса мада су јели исту храну и били једнако активни као и пре третмана.
Kада су дали лек гојазним мишевима, они су након месец дана имали и мање масног ткива и губитак тежине од око 12 посто. Једноставно су трошили више енергије док су се одмарали. „Наши подаци јасно упућују на то да би таква једињења могла бити корисна у лечењу болести као што су дијабетес типа 2 и гојазност, где се прописује телесне вежба”, закључују научници. Истраживање A Synthetic ERR Agonist Alleviates Metabolic Syndrome објављено је у часопису Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics.
(Илустрација Wikimedia)
(Индекс)
