Гомиле покопаних тела која се из неког разлога не распадају, већ мумифицирају, стварају проблеме на гробљима у Португалији.
Наиме, локални закони налажу да се због уштеде простора тела након неког времена морају откопати и ставити у мање гробове. Но нека се не распадну, што узрокује трауму породицама. Највећи невоља је што нико не зна шта то узрокује ове насумичне природне мумификације. Португалуја је због пренаасељености скучених урбаних гробља 1960-их увела концепт привремених покопа. С обзиром да распаднуто тело заузима мање простора, кости се након неког времена ископају, ставе у мањи сандук и преместе на мање последње почивалиште, попут ниша у великим гробницама.
Три године након укопа породица добија обавештење о скорашњем премештају посмртних остатака. Према закону, тело се може преместити само ако се распало, ако су од преминулог остале једино кости. Гробари прво морају ископати покојника и проверити у каквом је стању. Ако тело није распаднуто, поново се покопа и након две године цео процес понави. Истраживање гробља у Порту, другом највећем граду а, показало је да 55 до 64 посто тела између 2006. и 2015. после прве ексхумације није било потпуно распаднуто.
За разлику од египатских мумија, чија су тела намерно очувана, у Португалији долази до природне мумификације, тело се осуши толико брзо да се зауставља процес распадања. До овога обично долази у екстремним условима, као што су пустиње или ледници, или на јакој врућини и хладноћи, тако да научницима није јасно зашто се то збива на португалским гробљима.
(Индекс)
