ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

„ЛЕТЊЕ ВРЕМЕ” НЕЗДРАВО

Morgue File

Morgue File

Померање сата унапред на пролеће је теже за тело. То је зато што се осећамо као да је седам сати ујутру иако наши сатови кажу да је осам. Дакле, то је дуготрајни прелазак на каснију јутарњу светлост на скоро осам месеци, не само на дан промене или неколико недеља након тога.

Истраживачи откривају да је летње рачунање времена, на које се прелази сваког марта, повезано са озбиљним негативним последицама по здравље. Бет Ен Мелоу, професорка неурологије и педијатрије у медицинском центру Универзитета Вандербилт у Нешвилу, и директорка одељења за спавање је за часопис JAMA Neurology, заједно са коауторима истраживања, прегледала доказе који повезују годишњи прелазак на летње рачунање времена са повец́аним бројем можданих удара, срчаних удара и недостатком сна међу тинејџерим.

„На основу опсежног истраживања, моје колеге и ја верујемо да је наука која успоставља ове везе јака и да докази представљају добар основ за усвајање стандардног рачунања времена, рекла је професорка.

Погоршање здравља

Прелазак са летњеg рачунање времена враћањем сата уназад на стандардно време сваког новембра је релативно бенигно. Иако неки људи могу да се осеćају као да су избачени из равнотеже и потребно им је неколико недеља да се опораве, истраживања нису повезала то са озбиљним утицајима на здравље, пише The Conversation.

Иако тачни разлози још нису познати, то може да буде последица утицаја светлости на повећање нивоа кортизола, хормона који модулира одговор на стрес или утицаја светлости на амигдалу, део мозга укључен у емоције.

Међутим, померање сата унапред на пролеће је теже за тело. То је зато што се осећамо као да је седам сати ујутру иако наши сатови кажу да је осам. Дакле, то је дуготрајни прелазак на каснију јутарњу светлост на скоро осам месеци, не само на дан промене или неколико недеља након тога. Ово је посебно приметно јер је јутарња светлост драгоцена, она помаже у постављању природних ритмова тела – буди нас и одржава нашу будност.

Иако тачни разлози још нису познати, то може да буде последица утицаја светлости на повећање нивоа кортизола, хормона који модулира одговор на стрес или утицаја светлости на амигдалу, део мозга укључен у емоције. Насупрот томе, излагање светлости касније увече одлаже ослобађање мелатонина у мозгу, хормона који подстиче поспаност. Ово може да омета сан и може да доведе до тога да свеукупно мање спавамо, а ефекат може да траје чак и након што се већина људи прилагоди губитку једног сата сна на почетку летњег рачунања времена.

Пошто пубертет, такође, проузрокује ослобађање мелатонина касније ноц́у, што значи да тинејџери имају кашњење у природном сигналу који им помаже да заспију. Адолесценти су посебно подложни проблемима са спавањем због продуженог вечерњег светла на летњем рачунању времена. Ова промена у мелатонину током пубертета траје до наших двадесетих година. Адолесценти исто тако могу да буду хронично неиспавани због школских, спортских и друштвених активности.

Историја рачунања

Kонгрес је увео летње рачунање времена током Првог светског рата и поново током Другог светског рата, и још једном током енергетске кризе раних седамдесетих прошлог столећа. Идеја је била да би додатно осветљење касније поподне уштедело енергију смањујући потребу за електричним осветљењем. Ова идеја се од тада показала у великој мери нетачном, јер се потребе за грејањем могу повећати ујутру током зиме, док се потребе за климатизацијом такође могу увећати касно поподне током лета.

Још један аргумент за летње рачунање времена јесте да стопа криминала пада са више светла на крају дана. Иако се то показало тачним, промена је веома мала, а чини се да здравствени ефекти надмашују нижу стопу криминала. После Другог светског рата, владама држава је било остављено да одреде датум почетка и завршетка летњег рачунања времена.

Поставља се питање: да ли треба да изаберу стално летње рачунање времена или стално стандардно време?Моје колеге и ја верујемо да је здравствена наука ипак за успостављање сталног стандардног времена, каже професорка.

Стандардно време је најближе природном светлу, са сунцем директно изнад главе у подне или близу њега. Насупрот томе, током летњег рачунања времена од марта до новембра, природно светло се неприродно помера за један сат касније. На основу бројних доказа да је летње рачунање времена неприродно и нездраво, верујем да би требало да укинемо летње рачунање времена и усвојимо трајно стандардно време, закључује професорка Бет Ен Мелоу.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар