Nedavna analiza naučnika sa Univerziteta Bristol u Velikoj Britaniji i Univerzuteta Fribur u Švajcarskoj je, možda, rešila raspravu da li su se odlike koje definišu placentne sisare pojavile pre ili nakon izumiranja koje je izbrisalo dinosaure. Istraživanje objavljeno u časopisu Curent Biology usredsredilo se na nepostojanje konačnih fosila placentnih sisara pre masovnog izumiranja u razdoblju krede-paleogena, pre 66 milijuna godina. Međutim, podaci o molekularnom satu ukazali su na lozu placentnih sisara koja se protezala s dinosaurima.
Istraživači su upotrebili novi pristup statističke analize da utvrde da su se najraniji oblici placentnih sisara, verovatno, pojavili tokom razdoblja krede, koegzistirajući s dinosaurima u kratkom razdoblju. Na temelju ovoga mogli bismo proceniti kada su se razvili placentni sisari, kaže Emili Karlajsl, paleobiolog sa Univertiteta u Bristolu. Studija je koristila model Bajes-Braunovog mosta, koji je procenio starost kladusa, odnosno grupe organizama sa zajedničkim pretkom. Ovaj statistički model primenjivao je verovaznoću za razumevanje evolucionih obrazaca u razdobljima u kojima nedostaju konkretni dokazi.
Na temelju podataka koji predstavljaju 380 porodica placentnih sisara, istraživači su procenili da ih je 21,3 posto moglo poticati iz povesnog razdoblja krede. To uključuje grupe od kojih su nastali primati, psi i mačke i zečevi. Model koji smo koristili procenjuje starost nastanka na temelju toga kada se loze prvi put pojavljuju u fosilnom zapisu i obrasca raznolikosti vrsta kroz vrijeme za tu lozu, objašnjava evolucioni biolog Danijel Silvestro sa Univerziteta u Fribouru. Naučnici predlažu da ovaj statistički model pruža veću tačnost u poređenju sa oslanjanjem isključivo na fosilne zapise ili molekularne podatke, osobito kada postoji ograničen broj dostupnih fosila.
Nadaju se, takođe, da će svoj model u budućnosti primeniti i u drugim studijama. Kako digitalizacija fosila i klasifikacija organizama napreduju, očekuje se da će ovaj statistički pristup dati bolje rezultate. Istraživanjem porekla i izumiranja možemo jasnije sagledati uticaj događaja kao što je bilo masovno izumiranje u razdoblju krede-paleogena, kaže paleobiolog Fil Donahju sa Univerziteta u Bristolu.
(Zimo)
