Toliko je mekan da se urušava pod sopstvenom težinom.
Pokušaj da se pokupi ljudski mozak koji nije sačuvan u formaldehidu je pomalo poput pokušaja da se pokupi želatinozna masa, otkrilo je novo istraživanje.Koristeći kombinaciju MRI skeniranja i računarskog modeliranja, autori studije su izračunali krhkost mozga živih učesnika i otkrili da je on zaista veoma mekan, prenosi IFL Science.
Dok mozgovi koji se pojavljuju u medicinskim TV emisijama imaju tendenciju da izgledaju solidno, cerebralni aparat unutar naših lobanja je u stvari mlitavo tkivo. Međutim, kada se uklone, promene temperature i upotrebe konzervansi to poboljša ukočenost mozga, što ga čini fotogeničnijim.U razgovoru za New Scientist, Nikolas Benjon sa univerziteta u Kardifu, u Velikoj Britaniji, koji je koautor nove studije, objasnio je da „ako uzmete mozak koji nije sačuvan ni na koji način, njegova krutost je neverovatno niska i vrlo lako se raspada. I zaista je verovatno mnogo mekši nego što većina ljudi shvata”.
Ovaj nedostatak rigidnosti znači da mali pokreti lobanje mogu da prouzrokuju ljuljanje mozga, što dovodi do pojave poznate kao „pozicioni pomak mozga”.Za neurohirurge kojima je potrebna velika preciznost u pravljenju rezova tokom operacija, sklonost mozga da se klati predstavlja veliki izazov.Benjon i kolege su pokušali da razumeju mehaniku pozicionog pomeranja mozga izračunavanjem materijalnih karakteristika mozga i njegovog okolnog tkiva. Skenirali su mozak 11 ljudi dok su ležali licem nadole i licem prema gore, pre nego što su napravili kompjuterski model.
Dobijeni model je otkrio da se mozak zapravo relativno malo pomera unutar lobanje, pri čemu se njegova unutrašnjost pomera za otprilike jedan milimetar kako glava menja položaj. U međuvremenu, cela površina mozga se pomera za samo pola milimetra, zahvaljujući „efektu vezivanja” pri čemu okolna tkiva drže mozak na mestu.Autori studije su, takođe, bili u mogucćnosti da izračunaju zapreminski modul mozga, koji daje meru koliko je materijal otporan na pritisak. Rezultati su pokazali da organ može da izdrži pritisak od 148 kilopaskala. Prema pisanju pomenutog časopisa, to znači da se mozak deset puta lakše raspada od polistirenske pene.
Da bi pomogli čitaocima da zamisle koliko je ovaj organ zapravo mekan, autori studije su objasnili da „ekstremno niska krutost mozga dovodi do kolapsa pod sopstvenom težinom”.Istraživači se nadaju da će se njihov rad „primeniti na smanjenje uticaja pozicionog pomeranja mozga u stereotaktičkoj neurohirurgiji”.Studija je objavljena u časopisu The Journal of the Royal Society Interface.
(N1)
