Толико је мекан да се урушава под сопственом тежином.
Покушај да се покупи људски мозак који није сачуван у формалдехиду је помало попут покушаја да се покупи желатинозна маса, открило је ново истраживање. Kористећи комбинацију MRI скенирања и рачунарског моделирања, аутори студије су израчунали крхкост мозга живих учесника и открили да је он заиста веома мекан, преноси IFL Science.
Док мозгови који се појављују у медицинским ТВ емисијама имају тенденцију да изгледају солидно, церебрални апарат унутар наших лобања је у ствари млитаво ткиво. Међутим, када се уклоне, промене температуре и употребе конзерванси то побољша укоченост мозга, што га чини фотогеничнијим. У разговору за New Scientist, Николас Бењон са универзитета у Kардифу, у Великој Британији, који је коаутор нове студије, објаснио је да „ако узмете мозак који није сачуван ни на који начин, његова крутост је невероватно ниска и врло лако се распада. И заиста је вероватно много мекши него што вец́ина људи схвата”.
Овај недостатак ригидности значи да мали покрети лобање могу да проузрокују љуљање мозга, што доводи до појаве познате као „позициони помак мозга”. За неурохирурге којима је потребна велика прецизност у прављењу резова током операција, склоност мозга да се клати представља велики изазов. Бењон и колеге су покушали да разумеју механику позиционог померања мозга израчунавањем материјалних карактеристика мозга и његовог околног ткива. Скенирали су мозак 11 људи док су лежали лицем надоле и лицем према горе, пре него што су направили компјутерски модел.
Добијени модел је открио да се мозак заправо релативно мало помера унутар лобање, при чему се његова унутрашњост помера за отприлике један милиметар како глава мења положај. У међувремену, цела површина мозга се помера за само пола милиметра, захваљујуц́и „ефекту везивања” при чему околна ткива држе мозак на месту. Аутори студије су, такође, били у могуцћности да израчунају запремински модул мозга, који даје меру колико је материјал отпоран на притисак. Резултати су показали да орган може да издржи притисак од 148 килопаскала. Према писању поменутог часописа, то значи да се мозак десет пута лакше распада од полистиренске пене.
Да би помогли читаоцима да замисле колико је овај орган заправо мекан, аутори студије су објаснили да „екстремно ниска крутост мозга доводи до колапса под сопственом тежином”. Истраживачи се надају да ц́е се њихов рад „применити на смањење утицаја позиционог померања мозга у стереотактичкој неурохирургији”. Студија је објављена у часопису The Journal of the Royal Society Interface.
(Н1)
