Научници са Универзитета у Единбургу открили су да атмосферске прилике какве владају на површини доводе то стварања снажних бактерицидних једињења.
Научници са Универзитета у Единбургу открили су да атмосферске прилике какве владају на површини Марса доводе то стварања снажних бактерицидних једињења. Они су истраживали могућности постојања живота на површини Марса, због чега су у лабораторији направили идентичну смешу елемената каква се налазе на Марсу. У то су додали Bacillus subtilis, бактерију која се често може наћи у тлу на Земљи, да би на крају све то озрачили снажним ултраљубичастим светлом.
Избор је пао управо на Bacillus subtilis, између осталог и зато што се она често може наћи на површини летелица које људи лансирају у свемир. Снажно ултраљубичасто зрачење (UV) коришћено је због тога што управо такво зрачење, практично без отпора, пролази кроз атмосферу Марса, пошто четврта планета од Сунца не поседује никакав озонски омотач који би могао да заустави поменуте зраке.
Бактерије брже умиру (Википедија)
Показало се да су бактерије под утицајем ових зрака, у комбинацији са магнезијимовим перхлоратом, умирале два пута брже него само под утицајем улреаљубичастог зрачења. Перхлорати садрже анион ClO4 и потенцијално су врло јаки оксиданси. У таквим условима настају и кад се у саставу тла налазе оксид гвожђа и водоник пероксид. У комбинацији свих тих елемената тла какво је оно на површини Марса, уз додатно ултраљубичасто зрачење, показало се да бактерије умиру чак 10 пута брже него само под утицајем перхлората.
Постојање перхлората на површини Марса познато је још од мисије „Викинг” пре 40 година, што је потврдило и спушања „Феникс лендера” 2008. године. Све ово доводи до закључка да се на живот на површини Марса не може рачунати, јер је тло апсолутно отровно за живе ћелије.
(Извор Б92)
