Претпоставља се да су ранији облици живота могли да користе постојеће ресурсе Црвене планете, на пример, добијали су енергију из анорганских минералних извора и претварали угљен–диоксид у биомасу.
Међународни тим истраживача са бечког Хемијског факултета, који је предводила астробиолог Татјана Милојевић, узгајио је експериментални прототип микробиолошког живота на правом материјалу с Марса, како би сазнали више о могућим биолошким процесима у раном периоду Црвене планете. Kомаде стена са Марса, које су Бечу испоручили истраживачи из Kолорада, истраживачи су уситнили да би репродуковали ранији живот на тој планети, а користећи најмодернију технику истражили су јединствене интеракције микроба са правом стеном са Марса до најситнијих атома, саопштила је Kанцеларија Града Беча у Београду.
Данас се сматра се да није могућ живот на Марсу, али научници претпостављају да је могуће је да су некада владали много повољнији услови. „Има назнака да је живот на Марсу у геолошкој прошлости био сличан животним условима на Земљи, за разлику од садашњих прилика, и да су постојала тела са текућом водом, биле топлије температуре и виши атмосферски притисак”, објаснила је вођа тима Татјана Милојевић. Претпоставља се да су ранији облици живота могли да користе постојеће ресурсе Црвене планете, на пример, добијали су енергију из анорганских минералних извора и претварали угљен–диоксид у биомасу.
Татјана Милојевић (UW)
Истраживачи на челу са Татјаном Милојевић, која је носилац награде Европског истраживачког савета (ERC), узгојили су на комаду стене тзв. термоацидофилне микроорганизме врсте metallosphaerasedula, прастаре становнике термалних извора на Земљи. Микроорганизми су на кори стене произвели специфичне минералошке и метаболичке отиске који указују на наслућиване процесе биолошке промене коре Марса. Микроби су формирали чврсте минералне капсуле које се састоје од фосфата гвожђа, мангана и алуминијума.
„То су јединствени примери биоминерала на стени са Марса које раније приликом култивисања микроба на минералним изворима са Земље и обичног хондрита нисмо видели”, навела је Милојевић. Она је додала да се полази од тога да су на младој планети Марс постојали облици живота слични „нама познатим хемолитотрофним микроорганизмима, који од стена могу да добију енергију”.
За истраживање је коришћен метеорит из северозападне Африке (НWА 7034) стар око 4,5 милијарде година. Уколико је постојао живот на Марсу могуће је да су остали сачувани трагови у виду био-потписа на тлу из Нојевог периода од када потиче и НWА 7034. Истраживачи претпостављају да су ти тада влажни предели са минералним изворима могли бити насељени хемолитотрофима, а њихови налази објављени су у публикацији Живот по дизајну с Марса.
(Извор Н1)
