Овако су мушкарци кажњавали жене које много причају. Постојао је и гори део од гвоздене маске: на деловима маске који иду у уста понекад су се налазиле бодље које су се забадале у језик.
Трачеви су и даље брз, али подмукао начин преношења информација о људима или ситуацијама. Сви негде чујемо нешто у већ измењеном облику и преносимо даље, и додајемо свој утисак. Али да смо то радили у прошлости, током средњег века, ако би нас открили, чекала би нас строга казна. Поготово ако сте жена. Овај преступ је кажњаван оруђем за мучење, такозваном Сколдовом маском и Сколдовим уздем (Scold’s Bridle). Било је то да мушкарац присили жену да – дословно – држи језик за зубима. Први познати случај забележен је у Шкотској 1567. године.
Жени би на лице била стављена гвоздена маска дизајнирана тако да јој затвара уста. Осим тога, на деловима који иду унутар уста понекад су се налазиле бодље које су се забадале у језик. Овај алат је првобитно осмишљен за откривање вештица. Маска би им била стављена на главу све док нису дале знак да ће да признати да су вештице. Маска је временом почела да се користи и на другим оптуженицима како би признали своја дела.
Kасније је, међутим, маска која је требало да изнуди признање од оптуженика постала оруђе за ућуткивање жена које су наводно шириле трачеве. Није јасно како је дошло до тога. Понекад се сматрало да ношење маске није довољно. Део казне било је и понижење. Осим маске, муж би жени закачио и такозвано Сколдово узде – што је заправо био обичан поводац, а онда би је тако водио улицом. Пролазници су имали право да вичу на њу и бацају ствари. Ова шетња срама је често била већа казна од саме маске.
Сколдова маска је коришћена и током црног ропства. Носили су га да не би причали међусобно и тако ометали једни дуге у послу. Или и да се не би без дозволе случајно обратили господару. Тек у 19. веку је гвоздена маска коначно престала да се користи.
(Илустрације Profimedia)
(Извор Наионлна географија)
