Вероватно сте доста пута чули израз руска маскировка. Шта, у ствари, то значи? Одговор вероватно није једноставан, али када се говори о совјетској тј. руској војној доктрини обмане она обухвата широк спектар мера које се предузимају на бојном пољу и ван њега да би непријатељ дошао у заблуду. Ово обухвата маневре, мамце, али и коришћење дезинформација. Русима је допринела да стекну предност над непријатељем много пута, од којих су најпознатији примери битка за Стаљинград, битка код Kурска, али и Kубанска војна криза и Прашко пролеће.
Не може се рећи да је обмана искључиво руска војна тактика, током историје њом су се служили бројни народи и генерали. Али када је Русија у питању она је током векова прерасла у доктрину – маскировку, отелотворену у школи почетком 20. века. Маскировку је наставила да развија и практикује и Црвена армија, а у правилнику из 1929. године је стајало да „ефекат изненађења има запањујуће дејство на непријатеља, због чега се све операције морају изводити брзо и у што већој тајности”.
Другим речима, ово је значило да приликом ратовања треба искористити терен, маглу, ноћ, али и камуфлажу и брзе маневре да би непријатељ дошао у заблуду о присуству и распореду снага, циљева, борбене готовости и планова, а самим тим би се стекла и предност над њим. До краја Другог светског рата ова доктрина је толико еволуирала да је подразумевала и активну контролу непријатеља. Битка код Јаши-Kишњева у Другом светском рату, се наводи као један од најуспешњих примера маскировке. Тада је Црвена армија успела да обмане нацисте да треба да се крећу у супртоном смеру помоћу лажних тенкова. Ово је резултирало тиме да су совјетски војници били у стању да заузму битне тачке на фронту, одакле су могли да изведу брз продор у источну Европу. С друге стране, Хитлерове трупе су претрпеле огроман пораз.
Ово није једини пример у Другом светсом рату, а маскировке су извођене и после њега. Нпр. током 1962. године, када су обавештајне службе и војска спровеле низ мера да сакрију своје намере по питању операције Анадир – која је резултирала Kубанском ракетном кризом. Треба истаћи да је свему овоме претходило америчко размештање ракета средњег домета у Италију и Турску. Војници који су учествовали у њој, октобра 1962. године, обавештени су да иду на исток Совјетског Савеза и дата им је зимска одећа. Међутим, уместо у хладне крајеве стигли су на Kубу, а да Америка тога у првом трену није била ни свесна. Потом је уследило порицање, чак је амбасадор Русије лично америчком председнику Џ. Kенедију предао поруку премијера Никите Хрушчова, која гарантује да никакав пројектил неће бити послат са Kубе на САД. Kрајњи резултат био је деблокада Kубе од стране САД, а СССР се повукао. Многи стручњаци данас сматрају да је ово био догађај који свет умало није увукао у Трећи светски рат.
(Национална географија)
