Једини математичар с Нобеловом наградом јесте Џон Неш (John Forbes Nash, рођен 1928. у Блуфилду (САД), професор на МИТ-ију и Принстонском универзитету. Додељена му је 1994. за економију, јер за математику не постоји, и то резултате из теорије игара описане пола века раније у докторској дисертацији од само 28 страна Non-cooperative Games (Нешов еквилибријум), коју је одбранио када је имао 21 годину. Иако је око 30. године тешко оболео од параноидне схизофреније, после десетогодишњег речења одбацио је лекове и наставио с предавањима и научним радом. Године 2015. године награђен је Абеловом медаљом, најпрестижнијом у математици.
Проф. др Миодраг Петковић
У теорији игара Нешов еквилибријум је кључан концепт у некооперативним играма које укључују два или више играча. Овај концепт се користи за анализу исхода стратегијске интеракције неколико учесника који доносе одлуке. Другим речима, он омогућује да се предвиди шта ће се десити ако неколико особа или неколико институција доносе одлуке у исто време, и исход зависи од одлука других.
Нешов еквилибријум (Wikipedia)
Нешов еквилибријум је нашао широку примену у економији, банкарству, еволуционој биологији, креирању ратних стратегија и трке у наоружању, предвиђању утицаја новоуведених техничких стандарда, чак и у извођењу пенала у фудбалу. (Више детаља може се наћи у научном раду A short history of the Nash equilibrium (AMS, 2010, стр. 185-195, Kарла Сигмунда, а и великом броју радова других аутора). Џон Неш је, такође, дао значајне доприносе и у области параболичких парцијалних диференцијалних једначина и теорији сингуларитета, а из његове преписке се може видети да је предвидео многе концепте модерне криптографије.
Џон Неш (Wikipedia)
Дипломирао и стекао назив магистра математике у Kарнеги институту за технологију (данас Универзитет Kарнеги Мелоун). Мада је имао понуду са универзитета Харвард, је каријеру је наставио на Принстонском универзитету на којем је одбранио докторску дисертацију 1950. на тему некооперативних игара. Од 1951. до 1958. радио је на МИТ-ију. Баш у томе време појавили су му се први знаци менталне болести. Наиме, година 1956. била је за њега врло стресна: решио је Хилбертов 19. проблем (са чувене листе из 1900.) из елиптичких парцијалних диференцијалних једначина, али се испоставило да је италијански математичар Енио де Ђорђи (рођен 1928, када и Неш) то исто урадио шест месеци раније.
Проглашен једним од најбриљантнијих математичара своје генерације, Џон Неш је оболео од параноидне схизофреније и 1959. смештен у специјалну болницу. Умислио је да су га ванземаљци прогласили царем Антарктика, у обичним стварима, као што су реченице у новинама, налазио је да се крију веома значајне информације. Све људе с црвеним краватама проглашавао је комунистичким шпијунима који су претња америчкој нацији. Једном приликом је приметио: „Ја се не бих усудио да кажем да постоји директна веза између математике и лудила, али нема сумње да велики математичари пате од манијакалних особина, делиријума и симптома схизофреније”.
Раздобље од 1959. до 1970. Џон Неш је углавном провео у психијатријској болници у Трентону (Њу Џерси). То је била врло стресна ситуација тако да се његов брак са Алишијом Лопез-Харисон де Ларде распао 1963. Њихов син Џон Чарлс Мартин Неш се родио 1959. И он је постао математичар, али на несрећу касније је оболео од параноидне схизофреније. Отац је напустио менталну установу 1970. и одлучио да сам контролише своју болест одбацивши све терапије медикаментима. Вратио се на Принстон и наставио да држи предавања. Почетком деведесетих година обновио је везу са бившом супругом Алишијом, поново су се венчали 2001.
Игра „хекс” (или „Џон” и „Неш”)
на табли 11 x 11
У области рекреативне математике и игара на табли Џон Неш је познат као креатор (заједно са Данцем Питом Хејном) познате игре „хекс” која се игра на табли 11 x 11 (али и димензија 13 x 13 и 19 x 19) чија су поља хексагоналне ћелије (видети слику). На Пристонском универзитету где ју је промовисао, игра била је позната и под називима „Џон” и „Неш”.
Напоменимо да је ова игра и данас популарна, после 70 година. Играју два играча наизменично постављајући своје фигуре (обично се игра плавим и црвеним, или белим и црним фигурама). Циљ игре је да постављањем својих фигура (у истој боји) на празна хексагонална поља играч направи непрекидну путању која спаја супротне ивице, при чему његов противник покушава да га омете и истовремено гради свој пут према супротној ивици. На приказаној слици победник је играч који је играо црвеним фигурама. Неш је показао да се ова игра не може завршити без победника.
Расел Кроу (Wikipedia)
Године 2001. Џон Хауард снимио је филм Блистави ум (A Beautiful Mind) о Џону Нешу кога је у филму одлично глумио Расел Kроу. Режисер је добио „oскара” за режију, а филм је добио још три, поред осталих за најбољи филм, а Џенифер Kонели (која је глумила Нешову супругу Алишију) за споредну улогу. На додели се појавио Џон Неш и притом добио аплауз незапамћен у историји доделе ове награде.
Године 2015. десила су се два догађаја која само живот може да удеси. Џон Неш, са канадско-америчким математичарем Луисом Ниренбергом (1925-2020), добио је Абелову награду, најпрестижнију у математици. Ово признање додељују Норвешка влада и Норвешка академија наука (почев од 2003.) на предлог независног међународног комитета састављеног од реномираних математичара. Намењена је за изузетан допринос у математици, а горња граница старости добитника не постоји (за разлику од Филдсове медаље). Уручење награде одвија се на церемонији сличној додели Нобелове награде, праћено позамашним новчаним износом од око 700.000 евра. На свечаној церемонији 19. маја 2015. норвешки краљ Харалд уручио им је награду у Ослу.
Само четири дана касније, Џон Неш и супруга Алишија погинули су у саобраћајном удесу близу града Монро Тауншип (савезна држава Њу Џерси) у таксију којим су се возили враћајући се кући из Норвешке са доделе Абелове награде.
