Студенти Електротехничког факултета у Београду већ годинама освајају главне награде на највећем светском такмичењу из области енергетске електронике. Тим H-Bridges се, иначе, надмеће на International Future Energy Challenge-у (IFEC) и 2020. године заузео је фантастично друго место након финала одржаног у децембру у Данској, што је само још један доказ квалитетног и упорног рада ових младих људи.
Ксенија Диздар
Лазар Суђум
Студенти Електротехничког факултета у Београду већ годинама освајају главне награде на највећем светском такмичењу из области енергетске електронике. Тим H-Bridges се, иначе, надмеће на International Future Energy Challenge-у (IFEC) и 2020. године заузео је фантастично друго место након финала одржаног у децембру у Данској, што је само још један доказ квалитетног и упорног рада ових младих људи. Прва награда припала је тиму са Универзитета у Жеђангу, једног од најстаријих и најпрестижнијих у Kини, одакле потичу и неки од дугогодишњих ривала H-Bridges-а.
IFEC такмичење спроводи највећа и најугледнија међународна организација инжењера из области електротехнике Electrical and Electronics Engineers (IEEE), а оно окупља амбициозне тимове са истакнутих техничких факултета широм света. Надметање функционише на следећи начин: током 12 месеци сваки од пријављених тимова ради на јединственом мултидисциплинарном пројекту у оквиру задате стручне теме; постоје три фазе такмичења − у првој се шаље предлог решења, друга је полуфинале у које бивају позвани универзитети с најбољим изабраним предлозима и, коначно, у финалној фази се од неколицине најуспешнијих тимова проглашава победник. Занимљиво је да се у сваком новом кругу последње две рунде одржавају на различитим универзитетима-домаћинима у државама на скоро свим континентима.
У лабораторији
Тема пројекта бира се у складу с модерним тежњама за иновативним и енергетски ефикаснијим решењима, најчешће у вези са обновљивим изворима енергије, електричним возилима и сродним актуелним областима.
Сваки универзитет шаље највише један тим, а посебност такмичења лежи у чињеници д, студенти треба да раде самостално на сваком сегменту реализације својег уређаја − од развоја прототипа, преко одабирања, куповања и састављања делова физичке направе, до прибављања (не тако скромних) пара за компоненте и за путовања чланова тима до места одржавања полуфинала и финала.
Пројекат на који су сви у H-Bridges-у врло поносни јесте напајање за електрични бицикл који је донео прво место на IFEC-у 2019. Систем сачињен од батерије, претварача, мотора, самог бицикла и мобилне апликације специјлано направљене како би корисник имао увид у тренутно стање током вожње је у финалном наступу у Медисону, САД, прошао свих 15 техничких тестова без грешке с оствареном укупном ефикасношћу од скоро 99%.
Управо због поменуте разноврсности послова и мноштва изазова с којима се студенти сваки пут изнова сусрећу, H-Bridges је подељен на четири подтима.
Три од њих − за хардвер, софтвер и израду штампане плочице (Printed Circuit Board) баве се превасходно техничким аспектима развоја уређаја. Прецизније, првом је додељен задатак дизајнирања уређаја, праћено сотфверским симулацијама рада, док се у каснијим фазама поручују одабране електронске компоненте од којих се склапа физички прототип. Подтим за софтвер је задужен за математичко моделовање уређаја као система и пројектовање регулатора његовог рада. Другим речима, бави се програмирањем и имплементацијом решења за дигитално управљање уређајем. Kао што и само име каже, подтим за израду PCB-а дизајнира и наручује штампање плочице по мери, на коју се слажу компоненте које је претходно изабрао хардвер тим. Ова три подтима уједно раде на веома важном делу задатка, а то је оптимизација саме направе и њеног рада што, наравно, има за циљ испуњење свих техничких захтева које постављају организатори такмичења.
PCB из 2020.
У последњој фази се готов прототип физички тестира у Лабораторији за дигитално управљање претварачима и погонима на Електротехничком факултету. Након често мукотрпних, али на крају увек успешних проба, уређај је готов за финалну рунду (за коју се H-Bridges досад увек пласирао) – додатно тестирање пред судијама.
Четврти подтим бави се односима с јавношћу и компанијама, односно ради на томе да се труд и успеси тима медијски препознају и цене, и на остваривању сарадње с разним компанијама које кроз новчане донације или спонзорства помажу да се пројекат реализује, што је једна од кључних ствари за учествовање на оваквом такмичењу. Притом, овај подтим пружа прилику млађим студентима да, иако немају довољно стручног знања, допринесу напретку једног озбиљног тима, а касније, рецимо у наредној такмичарској години, тад већ довољно искусни, могу се прикључити и неким од осталих подтимова.
Чланови за 2021. годину су се већ окупили и увелико раде на текућем задатку: развој тростепеног инвертора снаге 1 kW за повезивање малог соларног система на електричну мрежу. Од свих техничких услова које уређај мора да задовољи, вероватно најизазовнији јесте постизање галванске изолације, која се захтева из сигурносних разлога. Поменути соларни микросистем је заправо мања површина тла преко које су поређани фотонапонски панели, а који служе за in situ генерисање чисте електричне енергије, довољне за потребе једног насеља, што је у складу са садашњим трендовима преласка на локално доступне обновљиве изворе енергије. Због тога је студентима ЕТФ-а омогућено да поставе неколико оваквих панела на кров факултета за потребе тестирања будућег претварача.
Најскорији успех, друго место у 2020. години, H-Bridges постигао је са системом за напајање наносателита са 2 улаза и 3 излаза (MIMO топологија – Multiple Input Multiple Output). Густина снаге од чак 2 W/cm3 (поређења ради, просечан пуњач за лаптоп одликује 0,3 W/cm3) омогућила је да цео систем тежи свега 55 грама, простије речено − компактност, што је кључно код примене наносателита. Остварено је контролисано пуњење (преко соларних панела) и пражњење интегрисане батерије, а њу и панеле је обезбедио организатор такмичења.
Пројекат на који су сви у H-Bridges-у врло поносни јесте напајање за електрични бицикл који је донео прво место на IFEC-у 2019. Систем сачињен од батерије, претварача, мотора, самог бицикла и мобилне апликације специјлано направљене како би корисник имао увид у тренутно стање током вожње је у финалном наступу у Медисону, САД, прошао свих 15 техничких тестова без грешке с оствареном укупном ефикасношћу од скоро 99%. Иначе, тим је формиран 2005. године, када се први пут такмичио на IFEC-у, и са својим решењем за тадашњи задатак − једнофазни мотор променљиве брзине – освојио, такође, прво место. Следећи пут учествовао је 2016. када му је припала трећа награда, The Best Education Impact Award, и у сваком наредном био је међу прва 4 најбоља универзитета. Детаље о ранијим пројектима и постигнућима можете наћи на сајту H-Bridges-а или директно путем мејла.
H-Bridges је основан на иницијативу професора Слободана Вукосавића са Kатедре за електроенергетске претвараче и погоне Електротехничког факултета. Садашњи ментор тима је асистент Александар Милић са исте катедре, који не суделује активно у раду студената већ им, као искуснији и увек доступан, помаже саветима и предлозима, али пре свега он обавља једну од неопходних улога − координацију рада између подтимова.
Посета Чибуку
Број чланова текућег тима је премашио 50, што је досадашњи рекорд за H-Bridges. Први пут у историји тима, на почетку ове академске године организован је тродневни teambuilding семинар на Вршачком брегу. Новајлије су имале прилику да се међусобно упознају, а учествовали су и на радионицама и предавањима старијих колега зарад стицања основног знања о енергетској електроници, а и о маркетингу и финансијским токовима. Посетили су Чибук, највећи ветропарк у Србији, што је од велике користи за професионално искуство будућих инжењера електротехнике.
На крају, квалитет увек нађе начин да буде запажен, па су перспективност тима H-Bridges препознале реномиране компаније из земље и из иностранства. Чланови захављују свим дародавцима у виду лабораторијске опреме, новца, а и свих осталих (наизглед) ситнијих средстава без којих би сав предани труд изгубио смисао.
