Stanje današnjeg sveta izaziva crne slutnje dobro poznate čitaocima romana „Čarobni breg”. Previše je onih koji se samozadovoljno tapšu po ramenu na skupu u Alpima i zanemaruju šta se događa dole u stvarnom svetu, kao mesečari koji ne vide ogromne prepreke na svom putu.
Dr Nurijel Rubini
Nekoliko povezanih megapretnji ugrožava našu budućnost. Neke su već dugo u nastajanju, neke su sasvim nove. Niska stopa inflacija u periodu pre pandemije otvorila je put visokim stopama koje danas imamo. Sekularna stagnacija – dugotrajno niske stope rasta usled opadanja agregatne tražnje – evoluirala je u stagflaciju kada su se negativni šokovi na strani ponude udružili s efektima relaksiranih monetarnih i fiskalnih politika.
Kamatne stope su dugo bile niske – čak i negativne – a sada ubrzano rastu, podižući cenu zaduživanja, što nosi rizik kaskadnih dužničkih kriza. Prolazi doba hiperglobalizacije, slobodne trgovine, premeštanja proizvodnje u druge zemlje i organizacije lanaca snabdevanja za brze isporuke robe. Zamenjuje ga doba deglobalizacije, protekcionizma, povratka proizvodnih pogona kući (ili bar u prijateljske zemlje), trgovine koja se rukovodi interesima nacionalne bezbednosti i svedenih lanaca snabdevanja.
Nove geopolitičke pretnje uvećavaju rizik izbijanja novih hladnih ratova i oružanih sukoba i ubrzavaju balkanizaciju globalne ekonomije. Efekti klimatskih promena su sve snažniji i to se događa brže nego što su mnogi prognozirali. Verovatno će i pandemije biti sve češće, snažnije i skuplje. Proboji u razvoju veštačke inteligencije, mašinskom učenju, robotici i automatizaciji prete da prodube nejednakost, proizvedu trajnu tehnološku nezaposlenost i donesu mnogo smrtonosnija oružja za vođenje nekonvencionalnih ratova. Svi pobrojani problemi jačaju otpor demokratskom kapitalizmu i osnažuju populističke, autoritarne i militarističke ekstremiste na levici i desnici.
Ono što sam ja nazvao megapretnjama neki drugi autori su opisivali kao „polikrizu” – termin koji je Financial Times nedavno proglasio za reč godine. Kristalina Georgieva iz Međunarodnog monetarnog fonda govori o „ukrštanju više problema”. Prošle godine je upozorila da se svetska ekonomija nalazi pred „verovatno najtežim ispitom posle Drugog svetskog rata”. Bivši sekretar trezora SAD, Leri H. Samers, izjavio je da se nalazimo u najozbiljnijom ekonomskoj i finansijskoj krizi posle finansijske krize 2008. U poslednjem Izveštaju o globalnim rizicima – objavljenom neposredno pred okupljanje u Davosu posvećeno „saradnji u fragmentiranom svetu” – Svetski ekonomski forum je upozorio da se nalazimo na početku „jedinstvene, neizvesne i burne decenije”.
Bez obzira na prihvaćenu terminologiju, jasno je da postoji najširi konsenzus o tome da ulazimo u nezapamćeni period neobično visokog nivoa neizvesnosti. Na kraći rok možemo očekivati više nestabilnosti, nove rizike, intenzivnije sukobe i nove klimatske katastrofe.
U svom romanu „Čarobni breg”, objavljenom u međuratnom periodu, Tomas Man je opisao intelektualnu i kulturnu klimu – i ludilo – pred Prvi svetski rat. Roman koji je počeo da piše pre izbijanja rata završio je tek 1924, što je sigurno odredilo konačni oblik. Priča se odvija u sanatorijumu za koji je Man inspiraciju pronašao u hotelu „Šacalp” na jednom od visova iznad Davosa, onom istom u kome pripadnici svetske elite danas organizuju svoje zabave.
Ova istorijska podudarnost je više nego zanimljiva. Doba megapretnji u kome živimo mnogo više liči na tragični tridesetogodišnji period od 1914. do 1945. nego na 75 godina relativnog mira, napretka i prosperiteta posle Drugog svetskog rata. Ne smemo zaboraviti da prva era globalizacije nije uspela da spreči izbijanje svetskog rata 1914. Posle tragedije svetskog rata nizali su se pandemija (španski grip), slom berze 1929, Velika depresija, trgovinski i valutni ratovi, inflacija, hiperinflacija i deflacija, finansijske krize i bankroti, stope nezaposlenosti preko 20%. Bila je to kriza koja je dovela do uspona fašizma u Italiji, nacizma u Nemačkoj i militarizma u Španiji i Japanu, da bi kulminirala Drugim svetskim ratom i holokaustom.
Koliko god da su bili strašni događaji iz ovog perioda, današnje megapretnje su na izvestan način strašnije. Međuratna generacija nije morala da brine o klimatskim promenama, nestajanju radnih mesta usled automatizacije ili problemu starenja stanovništva (većina sistema socijalne zaštite još je bila u začetku i većina ljudi je umirala ne dočekavši prvi penzijski ček). Svetski ratovi su se vodili uglavnom konvencionalnim sredstvima. Danas bi sudar velikih sila lako mogao prerasti u nekonvencionalan sukob, možda i nuklearnu apokalipsu.
Suočeni smo ne samo sa najgorim stranama krize iz 70-ih godina 20. veka (višekratni negativni šokovi na strani agregatne ponude), nego i sa najpogubnijim elementima krize 2007-8. (opasno visoka stopa zaduženosti) i 30-ih godina 20. veka. Nova „geopolitička depresija” uvećava izglede za izbijanje novih hladnih ratova i oružanih sukoba koji se mogu preklopiti i oteti kontroli.
Koliko mi je poznato, niko od učesnika skupa u Davosu ne piše veliki roman o našem vremenu megapretnji. Ali stanje današnjeg sveta izaziva crne slutnje dobro poznate čitaocima Manovog romana. Previše je onih koji se samozadovoljno tapšu po ramenu na skupu u Alpima i zanemaruju šta se događa dole u stvarnom svetu, kao mesečari koji ne vide ogromne prepreke na svom putu. Moramo se probuditi pre nego što se planina ponovo zatrese.
(Peščanik)
