EKOSOFIJA

MESO UZROČNIK MANIJA

Dodati nitrati (Vikipedija)

Kako bi se što duže zadržala svežina i zdrava crvenkasta boja, u salame, kobasice, govedinu, hot dogove i druge mesne prerađevine, dodaju se nitrati. Ali redovan unos kroz meso i mesne prerađevine ima neočekivan uticaj na psihu pa čak i pojavu manije.

Kada se unesu iz prirode, putem voća i povrća, njihovo dejstvo i nije tako štetno s obzirom da se u ovim namirnicama često nalaze i druga, „poželjna” jedinjenja koja ih neutrališu. No, prema skorašnjem istraživanju, redovan unos nitrata kroz meso i mesne prerađevine ima neočekivan uticaj na psihu pa čak i pojavu manije.Manične epizode najčešće obuzimaju ljude sa bipolarnim poremećajem ličnosti, ali i šizofrenijom i uglavnom se prepoznaju po hiperaktivnosti, euforiji i nesanici koji traju nekoliko nedelja pa čak i meseci.

Povezanost ishrane sa pojavom maničnih epizoda nedavno je otkrila grupa istraživača iz Medicinskog instituta Džon Hopkins u Baltimoru, istražujući načine na koje su se ljudi oboleli od manije hranili pre uspostavljanja dijagnoze i same hospitalizacije. Rezultati do kojih su došli nakon punih deset godina istraživanja, pokazali su da su pacijenti sa ovom dijagnozom jeli čak tri puta više mesa zasićenog nitratima u odnosu na grupu zdravih ispitanika.

Kako bi dodatno potvrdili svoju pretpostavku, profesor psihijatrije sa istog fakulteta je zajedno sa svojim studentom izvršio eksperiment nad pacovima. Prvobitno zdravi glodari podeljeni su u dve grupe od kojih je prva svakodnevno hranjena običnim mesom, a druga nitratima zasićenom govedinom iz prodavnice. Već nakon dve nedelje, uočena je značajna razlika u ponašanju. Pacovi hranjeni gotovom govedinom iz marketa postali su hiperaktivni sa vidno poremećenim snom i primetnom uznemirenošću kada bi se našli u novom okruženju dok kod druge grupe nisu zabeležene nikakve značajne promene.

Istraživači su zatim sklopili saradnju sa proizvođačem govedine iz Baltimora koji je sada trebalo da proizvede specijalno sušenu govedinu bez nitrata i drugu, standardno zasićenu ovim jedinjenjima. I ovaj put rezultati su potvrdili pretpostavke i povezanost nitrata sa nesanicom i hiperaktivnošću.

Kako je u Americi procenjeno da je od jedan
do tri odsto ukupne populacije manično
i da to zdravstvo na godišnjem nivou
košta oko 25 milijardi dolara.

Bitno je naglasiti i to da su količine mesa davane pacovima tokom eksperimenta, kada se prenese na ljude, odgovarale otprilike jednoj porciji govedine ili jednom hot dogu dnevno, što je sasvim realna količina hrane koju ljudi dnevno unesu. Sa druge strane, istraživači se nisu bavili učestalošću konzumacije te je i dalje nepoznato koliko je dugo i koliko često potrebno jesti ovako obrađeno meso da bi se javili prvi simptomi.


Savremeni mesožderi (Vikipedija)

Kako je u Americi procenjeno da je od jedan do tri odsto ukupne populacije manično i da to zdravstvo na godišnjem nivou košta oko 25 milijardi dolara, dalja istraživanja su neophodna, posebno kako bi se utvrdilo da je pretpostavka o sprečavanju pojave maničnih epizoda dijetom moguća.
Ovu pretpostavku nedavno su ohrabrili rezultati dobijeni ispitivanjem bakterija u crevima pacova izloženih prethodnom eksperimentu. Ista grupa istraživača pretpostavila je da količina, kao i tip crevnih bakterija, mogu uticati na pojavu raznih oboljenja pa i maničnih epizoda. No, ovaj put rezultati su prevazišli početna očekivanja.

U slučaju psihičkih oboljenja svakako je
neophodno imati na umu faktore poput
genetike, okruženja, ali i značaja složenih
životnih okolnosti u kojima se ljudi nađu.

Svakako da su se bakterije pronađene u crevima pacova hranjenih gotovom govedinom razlikovale u odnosu na one kod zdravih glodara druge grupe. Ali su pored toga otkrivene i bitne razlike u molekularnim strukturama u samom mozgu.Povezanost ovih struktura sa brojnim psihičkim poremećajima naučnicima je poznata još od ranije. No, strukture otkrivene kod pacova hranjenih nitratima bile su slične onim pronađenim kod ljudi sa bipolarnim poremećajem ličnosti. To je svakako iznenadilo naučnike koji su se potom sastali radi utvrđivanja praktične primene svega do čega su došli.

Jedna od ideja se izdvojila svojom originalnošću. Pacijentima sa bipolarnim poremećajem davan je običan probiotik koji sam po sebi može uticati na promenu kompozicije crevnih bakterija. Ispostavilo se da su pacijenti izloženi ovom tretmanu tokom narednih šest meseci bili mnogo ređe izloženi maničnim napadima i vraćani u bolnicu.
Poneseni rezultatima, istraživači već uveliko planiraju nova testiranja i studije kojima bi se još detaljnije objasnilo kako sve bakterije utiču na mozak. Ipak, vođa tima, doktor Robert Jolken, naglašava da su manija i bipolarni poremećaj suviše kompleksna stanja da bi se svela samo na hemijske reakcije.

U slučaju psihičkih oboljenja svakako je neophodno imati na umu faktore poput genetike, okruženja, ali i značaja složenih životnih okolnosti u kojima se ljudi nađu. Njihovi rezultati za sada su ukazali samo na jedan nov, značajan spoljašnji faktor – prerađeno meso.

(Anđela Mrđa, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar