TAKNUTO ĆAKNUTO

METALNI MIRIS KOSMOSA

Sergej Rjazanski (Vikipedija)

Sergej Rjazanski (Vikipedija)

Kosmonaut Sergej Rjazanski, koji se vratio sa Međunarodne svemirske stanice, ispričao je da otvoreni svemir miriše na zavarivanje metala.

„Moram da kažem da smo pitanje: Na šta miriše svemir? Razmatrali sa svim posadama na stanici. Za mene je to miris metala, neka specifična nijansa”, rekao je Rjazanski. Prema njegovim rečima, američki astronaut Džek Fišer takođe smatra da miris svemira liči na miris vrelog metala, ali je za njega on povezan sa osećajem mirisa koji se javlja kada voz naglo koči.

„A (astronaut NASA) Rendi Breznik iz nekog razloga je uporedio miris svemira sa supom od pečuraka, ali mi smo odlučili da nešto nije u redu sa njegovim čulom mirisa. Najveći broj nas je uporedio miris otvorenog svemira sa usijanim metalom. On je vrlo specifičan, ne može se ni sa čim pomešati”, dodao je Rjazanski.

Letelica „Sojuz MS-05” sa ruskim kosmonautom Sergejem Rjazanskim, američkim astronautom Rendolfom Breznikom i italijanskim astronautom Paolom Nespolijem vratila se 14. decembra na Zemlju.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko Stojiljković

1 komentar

  • Barem dva laička pitanja povodom mirisa svemira.
    Prvo: na naše čulo mirisa utiču atomi a mnogo više molekuli. Gde su oni u samo kvantovima ispunjenom svemiru. Tačnije, međuzvezdanom i međuplanetarnom prostoru. Najbliži astronautima koji svojim čulom njuha ispituju svemir je njihov, od metala sazdan svemirski brod. Ogromna količina energije kvantova koja zasipaju njihovu letilicu u trenu “tope” njegovu površinu koja se opet trenutno zamrzava. Dakle ista različitost kao kod zavarivanja. Atomi ili molekuli nastali u tom procesu ostaju uskraćeni za svemirski brod i otud mogu biti “,omirisani”.
    Drugo: zašto čovekova svest “vidi” svemir kao crn? Boje ne postoje. Svest ih sama “izmišlja” da bi mogla da barata složenošću događanja a ne njenim primarnostima. A posebno ne postoje bela i crna. Za crnu bi mogli sa velikom sigurnošću reći da je ona izraz nepostojanja spektra svetlosti. Jer kada je svemir ispunjen i kvantima svetlosti, svetlost ne svetli. Kad bi svetlela, gubila bi masu. Nestajala bi. A pre toga bi, zbog E=mc2, povećavala, usled iste E koja bi tada delovala na manju m, ubrzavala na neko nc2. Koliko je meni poznato, to se ne događa.
    Ovo razmišljanje o bojama, odnosno odnosu čula vida i bojama bi trebalo da posluži samo da razmišljamo i o odnosu čula mirisa, i njegove svedenosti za potrebe svesti. Da ne izvlačimo preuranjene zaključke o mirisu svemira.

Ostavite komentar