Космонаут Сергеј Рјазански, који се вратио са Међународне свемирске станице, испричао је да отворени свемир мирише на заваривање метала.
„Морам да кажем да смо питање: На шта мирише свемир? Разматрали са свим посадама на станици. За мене је то мирис метала, нека специфична нијанса”, рекао је Рјазански. Према његовим речима, амерички астронаут Џек Фишер такође сматра да мирис свемира личи на мирис врелог метала, али је за њега он повезан са осећајем мириса који се јавља када воз нагло кочи.
„А (астронаут НАСА) Ренди Брезник из неког разлога је упоредио мирис свемира са супом од печурака, али ми смо одлучили да нешто није у реду са његовим чулом мириса. Највећи број нас је упоредио мирис отвореног свемира са усијаним металом. Он је врло специфичан, не може се ни са чим помешати”, додао је Рјазански.
Летелица „Сојуз МС-05” са руским космонаутом Сергејем Рјазанским, америчким астронаутом Рендолфом Брезником и италијанским астронаутом Паолом Несполијем вратила се 14. децембра на Земљу.
(Извор Спутњик)
Барем два лаичка питања поводом мириса свемира.
Прво: на наше чуло мириса утичу атоми а много више молекули. Где су они у само квантовима испуњеном свемиру. Тачније, међузвезданом и међупланетарном простору. Најближи астронаутима који својим чулом њуха испитују свемир је њихов, од метала саздан свемирски брод. Огромна количина енергије квантова која засипају њихову летилицу у трену „топе“ његову површину која се опет тренутно замрзава. Дакле иста различитост као код заваривања. Атоми или молекули настали у том процесу остају ускраћени за свемирски брод и отуд могу бити „,омирисани“.
Друго: зашто човекова свест „види“ свемир као црн? Боје не постоје. Свест их сама „измишља“ да би могла да барата сложеношћу догађања а не њеним примарностима. А посебно не постоје бела и црна. За црну би могли са великом сигурношћу рећи да је она израз непостојања спектра светлости. Јер када је свемир испуњен и квантима светлости, светлост не светли. Кад би светлела, губила би масу. Нестајала би. А пре тога би, због Е=mc2, повећавала, услед исте Е која би тада деловала на мању m, убрзавала на неко nc2. Колико је мени познато, то се не догађа.
Ово размишљање о бојама, односно односу чула вида и бојама би требало да послужи само да размишљамо и о односу чула мириса, и његове сведености за потребе свести. Да не извлачимо преурањене закључке о мирису свемира.