(Од симбола исцелитељства до отровнице)
Након што је показано и доказано да су отрови многих врста животиња, на челу са змијама, већ одавно нашли веома корисну и профитабилну примену у фармацеутској индустрији, остаје да се расветли њихова могућа примена као биолошког оружја у реализацији зацртаних циљева оног фамозног великог „ресета”.
Милован Шавија
Да би се покушали докучити разлози и порекло тог, могло би се рећи, тајанственог афинитета између човека и змије, онда истраживање треба свакако почети од античке Грчке и Асклепија, око чијег штапа се, према предању, спирално увила она змија која се сматра симболом медицине и лечења болести. Асклепије је био син Аполона, који је остао упамћен као веома свестран бог, јер је био одговоран за светлост, музику, прорицање, а поред тога био је искусни лекар и зачетник медицине, па му је касније додељена и титула бога медицине и свете змије, симбола његове кћерке Хигије, богиње здравља.
А на крају читаве приче некако се сама од себе намеће потреба да се још једном помене наука. Јер је неоспорно да она стоји иза свих оних активности којима се бави WEF, заједно са осталим организацијама у удруженом злочиначком подухвату, како би рекли они који у тим активностима не виде ништа добро за човечанство. Захваљујући искључиво науци спроводи се она „агенда” трансхуманизма о претварању човека у биоробота и мутанта, затим она друга о апсолутној контроли и поробљавању човечанства, па и она трећа о вештачкој интелигенцији у којој уопште нема места за човека, о којима се WEF-овци јавно хвале. А без науке нису такође могући они подухвати којима се преко такозваних вакцина у људске организме убацују графен-оксид, „спајк протеини”, нанотехнологије и ко зна какве још супстанце помоћу којих би требало да се остваре те поменуте „агенде” и наравно депопулација. О томе WEF-овци не говоре јавно, већ на окупљањима иза затворених врата.
Када се свему томе додају најновија сазнања о опседнутости змијским отровима, те коришћење научничких ауторитета у политичкој пропаганди и промоцији најобичнијих бесмислица које немају никакве везе с науком, као што су измишљотине о климатским променама, онда је сасвим јасно да постоји довољно аргумената за прилично онеспокојавајући закључак да се један део научничког естаблишмента нашао на странпутици, претећи да у понор повуче за собом не само целу науку, него и човечанство. Због тога се чини да је крајње време да се нешто учини, док није касно.
(ОПШИРНИЈЕ у новом штампаном броју ГАЛАКСИЈЕ: кликните изнад назива часописа на иконицу ПРЕТПЛАТА).
