Научници су до ових закључака дошли посматрајући остатке две супернове – Kасиопеју А (Cas А) и Месјеа 1 (Crab nebula).
Живот налик оном на Земљи највероватније је много ређи и драгоценији него што се раније мислило, пише „Дејли мејл”. Разлог за то су резултати нове научне студије, која је показала да је један од елемената заступљених на нашој планети – фосфор, изузетно редак у свемиру. Овај елемент игра кључну улогу у складиштењу енергије у ћелијама и њеном трансферу, а такође представља део хемијске окоснице ДНK.
Земљани су можда имали изузетно много
среће, с обзиром на то да се наша планета
налази довољно близу одговарајуће супернове.
Фосфор настаје током супернове – експлозије масивне звезде пред крај њеног живота. Ипак, нови подаци указују на то да типична супернова не гарантује нужно услове за стварање фосфора. Земљани су можда имали изузетно много среће, с обзиром на то да се наша планета налази довољно близу одговарајуће супернове.
Џејн Гривс (Википедија)
„Преношење фосфора на новонастале планете често представља неизвестан процес”, каже астроном Џејн Гривс са Универзитета у Kардифу. „Сматрамо да је само неколико минерала који су садржали фосфор, а који су доспели на Земљу, вероватно путем метеорита, постало реактивно довољно да учествује у стварању био-молекула”, додала је доктор Гривс.
Истраживачи су у претходној студији
тражили трагове фосфора у Kасиопеји А,
остатку супернове удаљеном 11.000
светлосних година од Земље.
Научници су до ових закључака дошли посматрајући остатке две супернове – Kасиопеју А (Cas А) и Месјеа 1 (Crab nebula). Научни тим је путем телескопа на Kанарским острвима тражио трагове фосфора и гвожђа у Месјеу 1 – остатку супернове из сазвежђа Бик удаљеном 6.500 светлосних година.
Истраживачи су у претходној студији тражили трагове фосфора у Kасиопеји А, остатку супернове удаљеном 11.000 светлосних година од Земље. Поређењем добијених резултата ове две студије, научници су схватили да се у Месјеу 1 налази много мање фосфора него у Kасиопеји А, што је било велико изненађење.
Нова открића су представљена на конференцији Свемирске науке у Ливерпулу. Истраживачи ће покушати да установе да ли остацима других супернова, такође, недостаје фосфор.
(Извор Б92)
Наука која се заснива на слагању „коцкица знања“, која се уместо у тамне дубине свемира загледала у мрачни средњи век, када је земља, и наравно човек као врховно постојање на њој, била центар универзума око кога се све окреће. Јер и на овој нашој мајци Земљи постоје организми, дакле живот, тако звани екстремофили, који за своје постојање захтевају услове, посве различите од најраспрострањенијег облика живота заснованог на стабилној, најконтинуиранијој енергији сунца, са огромним учешћем уског енергетског спектра светлости у свеукупној допирућој енергији. Озонски омотач „прочишћава“ свеукупни долазећи спектар сунчевог зрачења. И на основу такве расположивости је саздан преовладавајући облик живота на земљи. Екстремофилима, организмима који се налазе у великим дубинама и засновани на енергијама незасвисним од сунчеве светлости већ користе рецимо енергију коју пружају гејзери – извора енергије настао од садејства магме и воде – можда у опште не треба фосфор за фину регулацију протока енергије као код организмима сазданих на коришћењу сунчеве енергије или последичном коришћењу извора енергије заснованих на сунчевој светлости. Екстремофили би могли бити заостаци живота насталих када су земљом тутњали вулкани а већ постојали океани. Наравно не сложеног облика живота.
Један спознати одговор не тражи одмах други одговор. Он тражи питања. Страховито много питања. А да би се дошло до питања, треба мислити.
А тек у свемиру! Није наша ДНК еталон од чега и како је саздан ланац ДНК. У свемиру постоји КОНЦЕПТ ДНК који се у свемиру остварује на постојећој расположивости.
Једина „лепа“ ствар у нашој зависности од фосфора је што га има мало у свемиру. Закључани смо на земљи. Одлично. Нећемо моћи да ширимо нашу културу терора. Културу терора која је уништила културу човечности. Културу човечности која је успела да досегне чак и до цивилизације. Тада, пре много хиљада година, и никада више.