Билози таква створења називају химерама, јер боље име до сада није смишљено. У „Илијади” је тако названа троглава неман – „спреда лав, страга змија, у средини коза”. Савременом поимању, међутим, ближи је опис: коза с лављом главом и змијским репом.
Научници су начинили заметке (ембрион) с ћелијама пацова и миша, преноси угледни часопис „Природа” (Nature). Истовремено су објавили први рецензирани извештај у којем описују настанак свињско-људских плодова (фетус) у лабораторијама, што се сматра кораком ка узгајањуживотиња са органима погодним за пресађивање (трансплантација) човеку.
У чланку од 26. јануара у часопису „Ћелија” (Cell), истраживачи Салковог института обелоданили су пробој на више фронтова у укључењу матичних ћелија једне врсте у рано развиће друге врсте. При томе су објединили два најсавременија поступка на подручју химеризма – генско исписивање и матичне ћелије – изазвавши раст панкреаса код пацова и срца и очију код мишева. Тако су доказали да органи једне врсте настављају развитак у другој.
Античка химера (Википедија)
Истовремено су створили људске ћелије и ткиво у раном раздобљу развића заметка (ембрион) свиња и говеда, што је први корак ка узгајању људских органа, користећи велике животиње чији органи веома слични човековим у величини, физиологији и анатомији. Али се показало да је знатно теже објединити ћелије удаљених врста, за разлику од пасова и мишева који су еволуциони сродници.
Где је граница за ћелије
Химере су организми с ћелијама различитих врста, сама реч је првобитно описивала митолошка бића или божанства у политеистичким религијама. У се науци јављају као вредне истраживачке алатке за будуће лечење.
Истраживачи предвођени развојним биологом Хуаном Карлосом Изписуом Белмонтеом из Салковог института у Ла Џоли (САД), користили су поступак генског исписивања (скраћено CRISPR) да би начине ембрион миша. Убризгали су матичне ћелије у мишји заметак и уметнули (имплантирали) га у материцу женке миша. Огледне животињице живеле су до две године, што је просечан животни век миша.
У студији из 2015. у часопису „Природа” (Nature) он је пријавио први успешан покушај сједињавања (интеграција) људских плурипотентних матичних ћелија у мишји заметак непособан за живот. су људска ћелија почеле да се развијају у ткива веома раног стадијума.
Коначни циљ истраживања, наравно, јесте да научи да ли се поменута два поступка могу користити за стварање људских ткива и органа који ће се пресађивати без одбацивања. Уједно ће се боље разумети еволуција врста, а нарочито људска ембриогенеза и настанак болести. Другим речима,
да се схвати где је граница успешног уклапања људских ћелија у поједине животиње.
Већ постоје свиње чијим венама тече људска крв, овце с човековом јетром и, делимично, срцем, миш којем су усађене хумане нервне ћелије. Две или више врста у једној није неприродно, ни противприродно, и то не само у античким предањима. Зар и људима нису пресађивани поједини животињски органи да би преживели одстрањивање оболелих? И ко зна колико је широм света било таквих, успешних и неуспешних, покушаја?
Сподобе из романа
Да би се направиле ове химере, митолошка бића – пола човек, пола животиња – сподобе из романа Херберта Џорџа Велса „Острво доктора Мороа”, научници обично убризгавају плурипотентне матичне ћелије, од којих може да постане ма који орган. У теорији стране ћелије се претварају у различите (диференцијација) и шире по целом телу, у пракси се показало да није нимало лако одржати хибридне заметке.
Да би се направиле ове химере,
митолошка бића – пола човек,
пола животиња, убризгавају
плурипотентне матичне ћелије.
Истраживачи предвођени развојним биологом Хуаном Карлосом Изписуом Белмонтеом из Салковог института у Ла Џоли (САД), користили су поступак генског исписивања (скраћено CRISPR) да би створили ембрион миша. Убризгали су матичне ћелије у мишји заметак и уметнули (имплантирали) га у материцу женке миша. Огледне животињице живеле су до две године, што је просечан животни век миша.
Хуан Карлос Изписуо Белмонте (Петер Шварц)
У свету се спроводи низ поступака да се свиње преобрате у даваоце људских органа. Предност малочас поменутог у Салковом институту у Ла Џоли огледа се у томе што би истраживачи једног дана користили ћелије болесника да створе свиње химере с људским органима који би баш том појединцу били пресађени.
За ропске послове
Дакле, то су резултати научних опита у којима се животињама убацују људске матичне ћелије. Истраживачи су, први пут, у прилици да уживо посматрају умножавање човекових ћелија и обликовање појединих телесних органа у живим створовима, а не, као до сада, у лабораторијским посудама. Где је невидљива граница коју, свакако, не би требало прећи?
Већина близанаца носи најмање неколико ћелија брата или сестре из исте (заједничке) материце, а ни многе мајке које су их родиле – ништа мање. И сви примаоци органа су својеврсне химере, поменимо само замену оштећених срчаних залистака код људи исправним свињским или крављим.
Са учесталим гајењем људских органа у животињском телу, а нарочито с првим покушајима да се укључе и мождане ћелије, химеризам изазива све више распре и расправе међу стручњацима. Зар се баш у томе битно не разликујемо од животиња?
У таквим опитима искрсава искушење да се, којим случајем, појединим четвороношцима не усаде важна људска својства. Занимљиво сучељавање мишљења, прошлог месеца у Националној академији наука САД, није искључило да се то једног дана и неће догодити. Химере нису толико необичне и стране као што се, на први поглед, закључује.
Замислите новостворено биће,
настало укрштањем човека и
шимпанзе, обдарено говором и
способношћу учења – човекпанзу!
Да ли се суочавамо с одурним одбијањем да разумемо један од важних закона природе или робујемо културолошким предрасудама, као што је неприхватање међурасних бракова? Бројни се позивају на „Библију”, у којој је записано да се свака животиња умножава у својој врсти, као доказу да су такви огледи погрешни. Из супарничког табора, међутим, да суштина није у стварању химера, већ у томе како ћемо с њима поступати. Замислите новостворено биће, настало укрштањем човека и шимпанзе, обдарено говором и способношћу учења – човекпанзу!
Химера из Ареца (Википедија)
Нико не искључује притајену људску жељу (можда и тежњу) да овим створењима намени опасне и ропске послове. Неоспорно је, свакако, да су такви мешанци драгоцени у свакојаким истраживањима. На Универзитету Мек Гил у Монтреалу су пре неколико година делић мозга одрасле препелице уградили кокошки. Шта је другој преостало него да почне да ћурличе и да јој глава оћелави. Зар то није зачуђујућа потврда да се сложено понашање може пренети с врсте на врсту? Колико ли је пута исто предложено за људе и мајмуне?
Делић мозга одрасле препелице
уградили су кокошки. Шта јој је
преостало него да ћурличе!
Овца с људском јетром
Откриће матичних ћелија 1998. омогућило је да се уживо посматра развиће заметка (ембрион): пет дана стари плод може да се преобрази у ма које од 200 телесних ткива или у неке друге врсте ћелија.
Научници су већ пожелели да људске матичне ћелије ушприцају у животињску материцу, подозревајући да ће се оне размножити и раширити у заметку и претворити у органе. Тако „хуманизоване” животиње послужиле би у безбројне научне сврхе, а најчешће је помињана провера деловања нових лекова.
Наравно, такав експеримент нигде још није одобрен, иако су се неколицина научника већ пријавила. Својеврсну химеру човек-свиња одгајили су на Клиници Мејо кад су у плод живинчета убацили људске крвне ћелије из којих настају матичне. Венама је почела да струји и људска и свињска крв, а понегде су се ћелије једне и друге спојиле. Зашто је то важно знати? Увелико се разматра пресађивање измењених свињских органа човеку, да ли је постоји вероватноћа да се тако пренесу и вируси?
На Универзитету Невада фетусу овце додали су људске матичне ћелије. Домаћа животиња живи с јетром која је више од 80 одсто људска и лучи састојке као људска. Кад се постигне стопостотан успех, усађиваће их људима чији је оболели орган одстрањен.
Вероватно најсмелија замисао остварена је на Станфорд универзитету када је начињен први миш с људским имуним системом. Животињица се показала драгоценом у испитивању лекова против сиде који, иначе, не напада мишеве. После тога су плоду исте врста глодара убачене људске нервне ћелије које код одрасле јединке сада чине један одсто мозга. Кад су је сецкали, научници су видели куда су се оне запутиле и какве су везе успоставиле с мишјим.
Исти истраживачи прижељкују да људске матичне ћелије из мозга пресаде оболелима од Паркинсонове, Лу Геригове и сличних болести и проучавају шта ће се збити. Намеравају, на крају, да створе миша са стопостотним људским мозгом. Али, то је још у научничким главама.
